понедељак, 14. октобар 2019. | 13:20

Отимају нам прошлост и будућност

Информације о планираном пројекту конзервације храма Светог Николе у Новом Брду објављене у приштинским медијима и према њима радове би требало да изводи Археолошки институт Косова уз подршку немачке амбасаде у Приштини. Као и велике Немањићке задужбине из 13. и 14. века, Сопоћани, Ариље, Високи Дечани, новобрдска црква Светог Николе грађена је у романичком стилу базилике и до пада Новог Брда под османску власт била је главно православно богослужбено место- подсећа се у саопштењу Епархије рашко- призренске

 

У приштинским медијима и на друштвеним мрежама ових дана  појавила се информација да је у плану почетак радова на конзервацији средњовеконве српске катедралне цркве Светог Николе у Новом Брду, саборног храма новобрдских и грачаничких епископа, с тим што се не каже да је у питању српски и православни храм, већ римокатолички. Тим поводом огласила се Епархија рашко-призренска својим саопштењем у коме пре свега изражава забринутост због поменуте најаве конзервације поменутог  православног храма, који представља важан део средњовеконве српске историје који је свој пуни сјај имао, као и средњовековни град Ново Брдо у време српског владара Деспота Стевана Лазаревића, а који је по доласку турака на ове просторе претворен у џамију. У саопштењу које је издала Епархија рашко-призренска поводом поменутог важног питања са становишта покушаја прекрајања средњовеконве историје, а на штету Срба, се поред осталог истиче: „Као и велике Немањићке задужбине из 13. и 14. века, Сопоћани, Ариље, Високи Дечани, новобрдска црква Светог Николе грађена је у романичком стилу базилике и до пада Новог Брда под османску власт била је главно православно богослужбено место. Недалеко од овог храма налазе се остаци градске римокалтоличке цркве такозване Сашке цркве, која је добила назив по рударима Саксонцима ( Сасима) који су поред дубровачких трговаца и домаћег српског становништва чинили део богатог и разноликог културног и верског мозаика срдњовековног Новог Брда, као једног од најзначајнијих  градова средњовековне Србије”, истиче се у саопштењу Епархије рашко – призренске.

ТЕНДЕНЦИЈА МЕЊАЊА ИСТОРИЈСКИХ ЧИЊЕНИЦА

Епархија рашко – призренска напомиње да се храм Св. Николе налази у једној од четрдесетак специјалних заштићених зона, које по косовским законима подлежу специјалној процедури, која не зависи само од косовских институција већ и од става Српске православне цркве. У Епархији рашко- призренској, такође истичу, да се овај стари верски објекат на сајту косовског министарства културе нетачно представља као римокатоличка црква , без помињања аутентичне историје храма и досадашњих резултата  археолошких истаживања. То је, како се истиче, показатељ тенденције мењања историјских чињеница на просторима Косова и Метохије. „Тим поводом наша епархија је већ контактирала немачку амбасаду, а такође ће у даљој процедури ургентно бити ангажована Космисија за заштићене зоне, чије је члан Епархија рашко – призренска. Веома је важно у сарадњи са ОЕБС-ом и канцеларијом ЕУ утврдити тачно све чињенице  и пројекат конзервације рушевина храма вратити у оквире закона. У противном сваки даљи радови на овој локацији били би незаконити”, истиче се у сапштењу Епархије рашко – призренске поводом најављених радова на остацима цркве Св. Николе у Новом Брду. У саопштењу се поред осталог наводи и то да је ова црква истраживана још 50 – тих и 60 – тих година прошлог века и да су том приликом пронађени бројни натписи и елементи камене пластике који јасно указују на порекло храма и његов стил. Подсећа се да су у оквирима храма пронађени су и бројни гробови, који су у међувремену отворени и кости однештене у Приштину без икаквог обавештења Српске православне цркве”.

БИЛО КАКВА КОНЗЕРВАЦИЈА ЗАХТЕВА И АНГАЖОВАЊЕ СРПСКИХ ЕКСПЕРАТА

„Одлучан став наше Епархије јесте да се било какви конзерваторски радови као и презентација ове баштине, може радити једино узимајући у обзир досадашње археолошке радове  и у пуној сарадњи са еминентним српским експертима које ће ангажовати Епархија рашко – призренска. Апсолутно је неприхватљива и контрапродуктивна било каква политизација питања културне баштине, а поготово једнострано мењање  историјских чињеница”, истиче се у саоштењу Епархије рашко-призренске. У њему се пдосећа да су досадашња истраживања у вези цркве Св. Николе у Новом Брду предстаљена у монографији под називом „Црква Св. Николе – Катедрала Новог Брда” коју су радили археолози Марко Поповић и Игор Бјелић из Београда и да је објављена прошле године на енглеском и српском језику. Подсетимо да су информације о планираном пројекту конзервације  храма Светог Николе у Новом Брду, објављене у приштинским медијима  и према њима радове би требало да изводи Археолошки институт Косова уз подршку немачке амбасаде у Приштини Остаци цркве Светог Николе се налазе надомак тврђаве у Новом Брду, које је у средњем веку било једно од најзначајнијих културних и привредних средишта ондашњег Балкана али и ширих простора и које је свој највећи процват доживело у време деспота Стефана Лазаревића. Подсетимо и на то да је царица Милица, носила титулу „Кнегиња од Новог Брда”. С.И.

Подели на: