Пчеларство им постаје породични посао

 У захтеву Канцеларији за КиМ написао сам да постојећи посао могу да проширим за још 30 кошница. Тражио сам празне кошнице, без пчела, врцкалицу за мед, димилицу, машину за прављење саћа, односно неопходна ми је та пратећа опрема. Поред финансија, проблем је да то овде и набавим, прича Синиша

 

Синиша и Драгана Перић, њихова деца Лазар и Милица, као и деда Павле, на окућници од око 30 ари у селу Преоце, живе у уређеном, правом, косовском домаћинству. За разлику од многих у овом делу Косова, Перићи своју стару кућу, која има више од 70 година и даље користе. Ту је, показује деда Павле, и крушка старија и од њега и старе куће. У дворишту је и новија кућа а све одише складом, уређеношћу и чистоћом. Ту је и орах стар 100 година који даје угодну хладовину. Један поглед на све што нас на имању ове породице окружује говори о њиховом вековном косовском пореклу, о генерацијама које су имање градиле, чувале у злим и лошим временима, али увек опстајале. Синиша и Драгана, а сутра и њихова деца, настављају традицију својих предака.

ЉУБАВ ПРЕМА ПЧЕЛАМА ПРЕНОСИ СЕ ГЕНЕРАЦИЈАМА

Од свега што свакодневно раде, Синиша и његов отац Павле издвајају пчеларство као своју велику љубав. Затекли смо их у великом послу – врцању меда. С ‘обзиром на број кошница посла имају до касно у ноћ, а у помоћ су притекли и рођаци Златко и Миломир. Периће смо обишли у раним јутарњим сатима, на почетку посла сакупљања меда. Кажу нам да на основу првих рамова могу да буду задовољни. Мед ваде једном годишње јер се ради о ливадском меду, а за њега нема природних услова за више. – Очекујем између 300 и 500 килограма меда и то је добра година. Један рам, за сада, тежак је и до четири килограма. Не верујем да ће свака од укупно 45 кошница бити исте, али више је него солидно – говори Синиша. Док разговарамо са Синишом, у хладовини старе куће остали чланови породице нису дангубили. Свако је вредно радио свој део посла а нашу посебну пажњу привукла је Синишина супруга Драгана. Он нам објашњава да је у послу око пчела равноправна са њима и одлично познаје посао. – Нисам ништа знала да радим око пчела, али сам уз Синишу све научила. Није ми тешко, радим за своју кућу и децу. Није то толико тежак и „само мушки” посао. Има и жена пчелара и одличне су у том послу. Не бојим се да уђем међу пчеле, каже нам Драгана, док муж у шали каже: „да је она главна овде”. Најтежи део посла, чини се, припао је рођацима који отварају саће, односно уклањају пчелињи восак са рамова. Спор посао који захтева доста стрпљења, али дошли су да помогну и не жале се. Задовољни су и они што меда има и што је одличног квалитета. Сву неопходну опрему коју Перићи користе позајмили су, јер немају своју. – Откад знам за себе имамо пчеле. Некада је то било више некад мање кошница, али смо увек држали пчеле, каже Синиша, а његов отац додаје да су пчеле имали и откад он памти. Њихове кошнице су окружене воћњацима и зеленилом, а у непосредној близини Перићи су посадили 10 ари под фацелијом, медоносном биљком. Она је неопходна јер у пољу више нема сунцокрета а мало је и багрема.

ТРАЖЕ ПОМОЋ ОД КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА КИМ

Синиша је предао захтев Канцеларији за Косово и Метохију како би добио донацију и кренуо још озбиљније да се бави пчеларством. – У захтеву сам написао да постојећи посао могу да проширим за још 30 кошница. Тражио сам празне кошнице, без пчела, врцкалицу за мед, димилицу, машину за прављење саћа, односно неопходна ми је та пратећа опрема. Поред финансија, проблем је да то овде и набавим. Сазнао сам да ми је захтев прихваћен, али ништа нисам добио и полако губим наду да ће од тога нешто бити, прича нам Синиша. Бављењем пчеларством, односно повећањем броја друштава, Перићи би побољшали своје тренутно финансијско стање, јер Синиша прима минималац а деда скромну пензију.

– Радовао сам се тој помоћи, да будем искрен. Сваке године повећавам број кошница и уколико би добио помоћ од Канцеларије то би мојој породици пуно значило у сваком смислу, а пре свега у оном да можемо да живимо од свог рада. Пчеларство је скупо, и ја тренутно сам не могу да проширим посао. Ове године проширио сам пчелињу заједницу само за неколико кошница, јер само једна кошта више од 60 евра и финансијски то не могу да испратим, објашњава Синиша. Он је члан Пчеларског друштва „Нуклеус” из Грачанице и каже да му то пуно значи јер лакше долази до информација, иде на предавања из области пчеларства и размењује искуства са другим пчеларима. – Као у сваком послу и у пчеларсту је неопходно стицање новог знања. Ја имам добру основу, ту је мој отац, мој ујак се такође бавио пчеларством, имао сам од кога да учим али није на одмет да проширим своје знање – каже Синиша Перић из Преоца. Синиша прича и како обрађује пет хектара земље, узгаја свиње, живину. У башти се поврће већ бере и Драгана каже да све што им треба за зимницу сами произведу. У пластенику, који су сами подигли, узгајају рано поврће за сопствене потребе, тек да не иду на пијацу. – Трудимо се да све што произведемо буде здрава храна. Минимум препарата користимо јер желимо да нам се деца здраво хране. Велики је ово плац и посла има за сваког, чак се понешто нађе за Лазара и Милицу. Они хоће да помогну, мада су још мали, прича нам овај млади брачни пар чији старији син на јесен полази у трећи, а девојчица у први разред. М. Ч.

Подели на: