Песма је одувек била снажано морално упориште српском народу

 Као град у којем је основана Богословско-учитељска школа 1871. године, а потом и Учитељски факултет 1993. године, Призрен је место у које ћемо се, сигурна сам, вратити. До тада чувамо успомену на њега, у мислима слушамо жубор Бистрице, звона Светих Архангела и Богородице Љевишке уз чије звуке желимо да изводимо српску химну Боже правде и остале патриотске песме

 

 

Када се у животу направи прави избор у професионалном смислу, како је то случај код омиљене професорке музике Биљане Белојице Павловић на Учитељском факултету у Призрену-Лепосавићу, онда се посао обавља предано, са великом жељом да се препознају таленти код студената и нарочито да се они на најбољи начин презентују. Онда се просто може рећи да живот постаје музика, а хор Учитељског факултета, ма колико писали о његовом ангажману, увек је најбоље чути, да се осети та енергија коју носи песма.

  • Основали сте хор на Учитељском факултету у ПризренуЛепосавићу кроз који су прошле генерације талентованих студената. Представите нам његов рад?

– Хор Учитељског факултета у Лепосавићу основан је 2005. године, када сам званично почела са радом на факултету. Како сам претходно већ имала искуства у раду са певачким групама „Рашанке“ и „Рашанкице“ , којима руководим у Новом Пазару, осетила сам потребу за сличном активношћу и на факултету. Рад хора су подржали тадашњи декан Учитељског факултета проф. др Радивоје Кулић, као и ректор Универзитета у Приштини/ Косовској Митровици др Здравко Витошевић, обојица велики поштоваоци културе и уметности. Уз веома напоран рад са студентима, који су заправо аматери када је певање у питању, хор је веома брзо напредовао и постао препознатљив по свом репертоару и особеном извођачком стилу. Наиме, снимили смо неколико песама и урадили спот за песму „Божури“, што је био потпуно нови приступ у раду са хором овог профила. Пре свега, желели смо да на тај начин заинтересујемо студенте за музичку уметност и певање у слободном времену, да допринесемо њиховом културном и свеукупном напретку и развоју, као и промоцији Учитељског факултета и Приштинског универзитета. Песма Божури је посебно запажена. Она је заправо, незванична химна Приштинског универзитета. Недавно смо сазнали да је преведена на руски језик, што нас веома радује. Ипак, посебно задовољство нам представља то што је прихваћена у народу и често извођена на разним породичним светковинама, нарочито на Косову и Метохији. Снимили смо и песму „Видовдане, мој очињи виде“, на текст нашег великог духовног вође, сада почившег, Амфилохија Радовића, а недавно смо музички обрадили и песму Ђуре Јакшића – „Често те у сну снивам“. Такође, снимили смо и неколико песама духовног садржаја. Хор је имао више десетина јавних наступа, а учествовали смо и у неколико телевизијских емисија културног садржаја. Међу њима је и емисија РТС-а „Српски источници“, која представља део трајне архиве националне телевизије, па ће кроз време документовано сведочити о раду Учитељског факултета и хора који у оквиру њега делује. Од Студентског парламента Приштинског универзитета хор је чак два пута добио вредно признање за развој културе и неговање традиције. Такође, хор је 2016. године од „Задужбине Родољуба Нићифоровића“ добио значајно признање за развој културе на овим просторима.

  • Учитељски факултет има специфичну обавезу да образује педагошке кадрове, који ће најмлађе у основним школама упућивати у основе свих наука, па и музичке културе. Како оцењујете рад студената на Вашем предмету ?

– Музика је одувек била саставни део образовања и васпитања. На Учитељском факултету студенти се музички образују кроз неколико наставних предмета, Вокално – инструментална настава, Методика наставе музичке културе, Хорско певање и Дечји музички инструменти. Јако нам је важно да кроз наставу ових предмета студенти увиде васпитно-образовни смисао и немерљив значај музике у свеукупном развоју личности ученика. Трудимо се да код студената развијемо интересовање и љубав према музици као и свест о њеној педагошкој вредности, како би као будући учитељи и васпитачи умели да користе њена преимућства у процесу васпитања младих генерација. Добар одзив студената на предавањима, као и на вежбама, које реализује асистент Божана Рашковић, говори нам да су студенти заинтересовани за упознавање музичке уметности и њених педагошких својстава.

  • Судбину дислокације из матичног седишта доживели су сви факултети, па и Учитељски факултет који је из Призрена, древног града у Метохији, нашао своје привремено седиште овде на северу Косова и Метохије, у Лепосавићу. Од тада је прошла двадесет и једна година, али свакако све ове године биле су као рад из почетка у новим условима. Имате ли сада адекватне услове за рад?

– Као град у којем је основана Богословско-учитељска школа 1871. године, а потом и Учитељски факултет 1993. године, Призрен је место у које ћемо се, сигурна сам, вратити. До тада чувамо успомену на њега, у мислима слушамо жубор Бистрице, звона Светих Архангела и Богородице Љевишке уз чије звуке желимо да изводимо српску химну Боже правде и остале патриотске песме, које увежбавамо на пробама хора. Уз овакву мотивацију не би нам било тешко да вежбамо и стварамо и у најлошијим условима. Међутим, могу да се похвалим изузетно добрим условима рада на нашем факултету. Наиме, факултет је обезбедио одговарајући простор и инструменте неопходне за одржавање проба хора. Такође, факултет улаже и одређена новчана средства за одржавање униформе хора, учествује у финансирању наших пројеката, који се тичу снимања песама и спотова, путовања, одржавања концерата… Без подршке и разумевања колектива, тешко да би смо могли да реализујемо циљеве.

  • Колико је интересовање студената за музику и има ли оних којима ће то бити животно опредељење?

– На Косову и Метохији песма је одувек била снажано морално упориште српском народу у његовој борби за опстанак. Због специфичних услова живота српског народа на овом простору данас, нарочито у јужном делу наше покрајне, где српско становништво живи одвојено од матице, несумљиво постоји опасност од асимилације и прихватање елемената туђе културе и традиције. Традиционалне, патриотске и духовне песме које изводимо у хору, управо су изузетно вредно средство за оснаживање националне свести, оне су драгоцени педагошки садржаји на којима се поуздано могу градити осећања националне припадности, васпитавати музички укус и неговати етичке вредности. Заједничко певање ових песама код младих треба да развије дух заједништва и слоге, као и да ојача духовну снагу и патриотизам. Све су то вредности које је потребно неговати и развијати код младих на Косову и Метохији, како би истрајали у борби за очување националне самобитности српске културе и тадиције на овим просторима. То су изузетно важни задаци националног васпитања, који се успешно реализију управо кроз рад са хором. Заједничко певање и ангажовање у хору развија и многе друге вредне особине и црте личности и карактера, емпатију, алтруизам, међусобно уважавање, разумевање, толеранцију, солидарност и другарство. Студентима је веома битно да све оно што раде и стварају у оквиру хорске секције буде доступно јавности. То их чини друштвено корисним члановима средине у којој живе, мотивише их стваралаштво и даље ангажовање у ваннаставним активностима. Дакле, трудимо се да подстакнемо студенте да размишљају о изузетној педагошкој вредности хорског певања, о правилном избору песама, те да их као будуће учитеље и васпитаче оспособимо за оснивање хорске секције у школама и вртићима.

  • Који су ваши даљи планови?

– Наравно да од наставника и његовог ентузијазма зависи однос студента према одређеном наставном предмету као и успешност остваривања програма, циљева и задатака датог предмета. У том смислу, могу рећи да сам задовољна, јер сам, чини ми се, успела да заинтересујем студенте за музичку активност, да им укажем на педагошку и друштвену вредност хорског певања, те да кроз хорске активности промовишем и рад факултета. Ипак, поновићу, не би смо успели да остваримо своје циљеве, да немамо и подршку факултета, односно колектива. Што се тиче наших тренутних и будућих активности, могу рећи да смо и даље активни, без обзира на тренутно стање са ковидом. Управо ових дана приводимо крају пројекат екранизације песме „Често те у сну снивам“. То је песма Ђуре Јакшића, коју смо музички обрадили, мој колега Петар Илић и ја. Аудио-снимање песме омогућио је Учитељски факултет, док је снимање спота урађено под покровитељством Српске краљевске академије научника и уметника, са којима смо остварили вредну сарадњу. Имамо у плану да снимимо и спот за песму „Видовдане мој очињи виде“ митрополита Амфилохија Радовића, коју смо такође музички обрадили. Жеља нам је да овај пројекат реализујемо на пролеће на простору царског града Призрена, одакле и потиче Учитељски факултет. В. Вукојевић

Подели на: