уторак, 21. септембра 2021. | 00:22

Петковић: Никада нећемо одустати од формирања ЗСО

Озбиљност са којом Србија брине о српском народу на Косову потврђује, између осталог, најновији ребаланс буџета, којим су издвојене додатне четири милијарде динара за наше људе у покрајини, одлуком Владе, а на личну иницијативу председника Александра Вучића, рекао је у интервју за Политику, директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић.

 

Петковић је навео да је реч о средствима за једнократну финансијску помоћ грађанима, али и капиталне пројекте, као што су изградња болнице у Грачаници, комплетна реконструкција Здравственог центра у Северној Митровици, нови вртићи, велелепна зграда Приштинског унивезитета, такође у Северној Митровици.

Он додаје да је обезбеђен новац за превенцију поплава, повећан је буџет за пољопривреду, за развој малих и средњих предузећа, почетнике у бизнису, женско предузетништво…

“Али, помоћ нашим људима на КиМ не своди се само на инвестиције, социјална и друга давања. Реч је о читавом комплексу политичких и економских мера које останак и опстанак нашег народа на КиМ чини одрживим”, поручио је он.

Да ли је за сада избегнута хуманитарна катастрофа на северу Косова због недостатка лекова и медицинске опреме?

Учинили смо све да наше здравствене институције на КиМ на адекватан начин одговоре на све изазове епидемије ковида-19. У том смислу квалитет здравствене заштите и услуга не заостаје за оним који је доступан житељима централне Србије. То није био мали финансијски и логистички изазов, али успели смо да прегрмимо најтеже ситуације, поготову у време наметнутих антицивилизацијских такси од 100 одсто и створимо систем који функционише. А о томе шта је све Приштина чинила да онемогући да се људи лече и заштите од болести, иако су са наше стране имали само добру вољу и спремност да сарађујемо у суочавању са заједничким изазовом, упозната је и наша и међународна јавност.

Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти каже да је за њега дијалог са Београдом није међу приоритетима. Како то оцењујете?

Курти и његови сарадници отишли су и корак даље од тог еуфемизма, и данас поручују да желе ревизију и некакво ресетовање онога што је договорено, како најављује и Вјоса Османи. То је толико невероватно, да је оправдано запитати се имају ли нове политичке структуре у Приштини трунке одговорности. Овде се ради или о потпуном изостанку политичког осећаја или пак о утркивању у дрскости, а највероватније је реч о комбинацији оба та фактора. Наравно, то је недвосмислена порука, не да је дијалог ниско на листи њихових приоритета, већ да их дијалог уопште не занима.

Каква је будућност наставка дијалога Београда и Приштине?

Уз сву жељу и спремност Београда да учествује у наставку дијалога, не можете а да се не запитате како да разговарате са неким ко баца под ноге све претходно постигнуте споразуме и ко се свом снагом залаже за стварање „велике Албаније“. Они који годинама подржавају Приштину, требало би мало више да пораде са својим штићеницима који се не ругају само Београду, већ и Бриселу. Преговарање и споразумевање има смисла само ако учесници у процесу поштују договорено и ако постоји минимум неопходног поверења. Будите уверени да Београд овом процесу приступа у доброј вери, иако није нимало наиван и без искуства.

Да ли је Београд одустао од Заједнице српских општина?

Протекло је сад већ више од осам година од тренутка када је Приштина прихватила обавезу да омогући формирање ЗСО. Апсолутно је недопустиво да приштинска страна у преговорима толико дуго избегава своје обавезе, и да због таквог понашања не сноси никакву одговорност.  Ми наравно никада нећемо одустати од формирања ЗСО, јер је Београд све своје обавезе испунио и доказао да је кредибилан учесник у дијалогу. Ако је међународној заједници стало да дијалог Београда и Приштине буде настављен на озбиљан и суштински начин, ова апсурдна ситуација мора да буде решена у корист дијалога и потписаних споразума, а за добробит свих народа који живе на Косову и Метохији.

Како оцењујете сарадњу са Српском листом?

Српска листа је важан део општедржавног и општенационалног напора Србије да се избори за своје интересе на Косову и Метохији. Канцеларија за КиМ, као институција државе Србије, и Српска листа као политички пројекат од националног значаја, јесу део исте борбе, и наши напори и деловање су комплементарни и део једног великог заједничког прегнућа.

Да ли очекујете да терористи из такозване ОВК одговарати пред специјалним судом у Хагу?

У прошлости је било толико ситуација у којима су несумњиви злочинци из редова некадашње УЧК избегли суочавање са правдом, да не допуштамо себи да имамо било каква очекивања, док не видимо прве пресуде. Неопходно је да због будућих односа српског и албанског народа злочинци буду кажњени и у том смислу сви напори су добродошли, али толико је сведока убијено, нестало, застрашено, и то све пред очима међународних представника на КиМ, да се питам да ли је икоме уопште искрено стало да правда буде задовољена. А да не говорим тек о потпуном одсуству правде пред локалним судовима у Приштини, који ни једно убиство Срба нису решили.

Каква је сарадња државног руководства и Српске православне цркве?

Природно је да држава Србија и Српска православна црква сарађују када је реч о питањима од највишег националног значаја. Посебно ме радује што постоји неопходна синергија наше државе и цркве по многим крупним питањима, што је веома важно због снаге и убедљивости наступа наше државе у борби за заштиту својих државних и националних интереса. Велики је благослов да је на чело СПЦ дошао Њагова Светост патријарх српски Г. Порфирије, човек духовности, мира и дијалога што је од великог значаја за наставак јачања поверења између државе и цркве. Канцеларија за КиМ годинама уназад има одличну сарадњу са Епархијом рашко-призренском и то је видљиво, не само кроз помоћ коју пружамо нашој цркви на КиМ и обнову преко 45 манастира и црква стадалих рату, али и погрому 2004. године, већ и кроз чињеницу да смо успешно сарађивали у решавању многих стратешки важних питања за наш народ у покрајини. Посебно је важно да се заједнички боримо за очување наших цркава и манастира, нарочито у агресивној намери многих у Приштини да српску духовну и културну баштину присвоје грубим фалсиковањем историје. Недавно сам био у Високим Дечанима, тако да и лично могу да сведочим о степену угрожености овог, али и других средњевековних бисера светске културне баштине.

Колико је конкретно помогла Канцеларија Србима у енклавама у Метохији?

Никоме од наших сународника на КиМ није лако, али неће се верујем нико наљутити ако кажем да је Србима у енклавама у Метохији најтеже. То су малобројне и затворене заједнице, у којима су свакодневни изазови питања које се свуда у Европи данас подразумевају, као што су слобода кретања, правна сигурност, физичка безбедност. Канцеларија за КиМ је свесна посебне осетљивости положаја наших сународника у енклавама, и са специјалном пажњом настојимо да осигурамо опстанак тих људи на својим огњиштима. То чинимо и кроз бројна социјална давања, помоћ пољопривредницима, улагање у здравство и просвету и на бројне друге начине. Највећи изазов је, рекао бих, увек присутан проблем безбедности, јер тај део нашег народа на КиМ је најизложенији и провокацијама и нападима на имовину, и на то континуирано скрећемо пажњу међународним представницима у нашој јужној покрајини. Са своје стране чинимо све што можемо да нашим људима у тешким условима у којима живе осигурамо макар економску самоодрживост, будући да је углавном реч о људима који живе од пољопривреде. Наставићемо, као и до сада, да им помажемо и набавком пољопривредних машина, репроматеријала, садница али и да им надокнађујемо губитке услед крађа стоке и летине.

Да ли очекујете да се око 200.000 интерно расељених Срба врати на своја огњишта на КиМ?

Важно је осигурати могућност и право свима онима који желе да се врате на Косово и Метохију да то и учине, али се нажалост то не дешава јер нема политичке воље у Приштини, али и неопходног притиска међународног фактора. У протекле две деценије Србија је учинила много да се нашим сународницима расељеним са КиМ олакша живот. И док смо се трудили да увек изађемо у сусрет повратницима, с друге стране, међународни програми су ишли углавном у правцу стварања услова за интеграцију расељених у срединама у којима су се нашли против своје воље. Приштина не само да није била конструктиван партнер у решавању овог проблема, већ је фактички спречавала повратак гледајући кроз прсте онима који су застрашивили потенцијалне повратнике и узурпирали њихову имовину. Последица је нажалост то да је остварени степен одрживог повретка на КиМ, према званичним подацима УН, најнижи у поређењу са свим савременим постконфликтним подручјима, и испод је 2 одсто. Ми ћемо разуме се настојати да помогнемо онима који желе да се врате, али није реч само о томе да се некоме да кров над главом и каже: изволи живи овде. Одрживи повратак подразумева постојање безбедног окружења, економске перспективе и многих других фактора.

Како коментаришете претње да ће се Албанија и самопроглашено Косово ујединити уколико Србија не призна такозвану независност Косова?

Та претња је постала део политичког фолклора у Приштини, што је веома опасно јер иза ње се крију опасне и озбиљне намере, а многи се праве да је то тек некаква безазлена политичка фраза. Београд у дијалогу са Приштином учествује јер је интерес, не само српског народа, да регион у којем живимо буде стабилан и миран, и да након тешких и изазовних деценија сви заједно покажемо одговорност и према себи и према другима. Реч је о политичкој агенди мира и развоја, чији је главни творац и промотер председник Вучић, и ми ћемо на њој наставити да инсистирамо, а претње стварањем „велике Албаније“ су сасвим супротан, регресиван процес који нас враћа у мрачна времена сукоба и страдања.

На челу Канцеларије за КиМ налазите се неколико месеци. Како бисте оценили свој рад и чиме сте задовољни, а шта бисте урадили другачије?

Наравно да није умесно да сам оцењујем сопствени рад. Поверено ми је да водим један добро разрађен систем који је успешно водио г. Марко Ђурић, садашњи амбасадор Србије у САД. Као и сваки вршилац јавне функције своме послу трудим се да дам и лични печат, међутим борба за Косово и Метохију и права нашег народа у јужној покрајини није индивидуална епопеја, већ озбиљан тимски напор у којем не учествује само Канцеларија за КиМ и њен директор, већ читава држава на челу са , па и читав српски народ. Наравно, нове политичке и епидемиолошке околности доносе и нове изазове, али Србија се труди да проблеме на КиМ решава на системски начин, и то је једини пут који нам може гарантовати успех у борби.

Подели на: