среда, 22. септембра 2021. | 12:50

Поклоњење пред сенима хероја

У Кумановској бици која се водила 23. и 24. октобра 1912. године у Првом балканском рату, у којој је потучена турска Вардарска армија под вођством у то време чувеног Зеки паше, живот су изгубила 723 српска војника, док је 3.441 српски војник рањен, а 603 се воде као нестали. Турски губици нису познати, али се претпоставља да су били већи

 

 

Док лаганим кораком, са већом групом планинара са простора целе Србије, укључујући и Косово и Метохију, по врелом летњем дану ходамо ка брду Зебрњак са кога пуца поглед на пространу кумановску котлину што се протеже између Скопске Црне Горе и Козјака присећамо се историјских података који се односе на једну од најзначајнијих битака у историји српског народа и свих православних народа на Балканu, Кумановске битке која је вођена 23. и 24. октобра 1912. године у току Првог балканског рата. Била је то прва велика победа српске војске, која је после пет векова означила скори крај турске владавине на Балкану. Ходамо полако и тихо с намером да у спомен костурници „Зебрњак” одамо пошту славним српским херојима, који су положили своје животе на тим просторима у бици за коју важи да је била „битка у сусрету”, јер су обе војске јуриле једна ка другој на бојном пољу. Док слушамо речи планинарског водича о току војних операција у Кумановској бици, која се обрађује на свим војним академијама при изучавању ратова, пред нама се указује спомен здање које је до 1942. године, када су га минирали бугарски фашисти, било монументално и тријумфално обележје подигнуто у славу и част погинулим српским војницима током Кумановске битке и у Првом балканском рату. У време када је подигнута спомен костурница „Зебрњак” након Првог светског рата, налазила се у Краљевини Југославији у Вардарској Бановини, а данас је то територија Републике Северне Македоније. Према свом првобитном изгледу овај споменик, дело београдског архитекте Момира Коруновића у коме је фреске, као и у капели која се налазила недалеко, урадио у време његовог подизања Живорад Настасијевић, био је висок 48 и по метара. Пре рушења спомен костурница „Зебрњак” могла је да се види и ноћу из велике даљине, јер је из њеног врха избијала светлост симболичног кандила, које је стално горело над костима погинулих српских ратника. А у Кумановској бици у којој је потучена турска Вардарска армија под вођством у то време чувеног Зеки паше, живот су изгубила 723 српска војника, док је 3.441 српски војник рањен, а 603 се воде као нестали. Турски губици нису познати, али се претпоставља да су били већи. Било је заробљно 2.000 турских војника и официра, 60 топова и веће количине другог ратног материјала. Испред спомен костурнице чије је прво освећење обављено 1937. године двадесетогодишњицу Кумановске битке, данас стоји бели камени крст, који је некада био део капеле, која је такође порушена. Од 1941. до 1991. није било значајнијих обележавања годишњица, осим индивидуалних и гурпних посета потомака погинулих и паљења свећа око оскрнављеног споменика. Тек је 1991. године прву организовану посету „Зебрњаку” и парастос организовало Удружење Срба и Црногораца у Македонији. Стручњаци Завода за заштиту споменика Републике Србије 1985. године реализовали су пројекат заштите објекта на Зебрњаку у затеченом стању. Министарство рада и социјалне политике и Амбасада Републике Србије у Северној Македонији обезбедиле су сталног чувара спомен костурнице „Зебрњак”. Унутар спомен костурнице, која је подељена на неколико нивоа, у једном делу на зидовима, фотографије из времена Кумановске битке говоре и сведоче немо о њеној тежини. Моћна турска империја после те битке није више била иста. Био је то почетак њеног коначног слома на Балкану у том делу Југоисточне Европе. „Поштуј храбре што смрвише силу и чувај им станиште свето” – речи су са натписа у једном делу капеле. При дну овог здања, кости српских јунака положене у стаклене витрине. Свака реч је на том месту била сувишна. Призор, који је изазивао сузе у очима, говорио је сам за себе довољно. „Нек им је хвала, вечна слава” – чуло се док смо палили свеће за покој душе славних српских јанака из Првог балканског рата у чираку, крај фреске Пресвете Богородице, која је још видна на једном од зидова спомен костурнице. Чувар „Зебрњака” код Куманова, града који није тако далеко од границе између Републике Србије и Републике Северне Македоније рече нам да посетилаца нема много овде. Тек понекад понеко дође с намерном или у пролазу да се поклони сенима српских јунака, на овом једном од бројних стратишта на којима су у новијој историји гинули српски војници на просторима Балкана водећи ослободилачке ратове. Већу групу планинара на Зебрњак предводио је недаво планинарски водич ПК „Лепосавић” С. Ивковић

Подели на: