Поповић на помену Марији и Николи Петровић: Наша је обавеза да их се сећамо

„У овим тешким тренуцима породица Петровић није сама, наша је обавеза као друштва, а пре свега да као комшије, рођаци, поделимо бол и сећање на Николу, Марију и њихову баку“, поручио је председник Општине Грачаница Срђан Поповић на данашњем помену којим је обележено 20. година од њиховог страдања у Нато бомбардовању.

 

Првог маја у ракетираном аутобусу Ниш-експреса у месту Лужани код Подујева живот је изгубило троје мештана Грачанице, брат и сестра Марија (15) и Никола Петровић (17) и њихова бака Смиљана.

На 20. годишњицу погибије Николе и Марије, на грачаничком гробљу где су сахрањени, служен је молитвени помен, коме су поред родитеља, родбине и пријатеља Петровића, присуствовали и челници општине Грачаница.

Положивши венац на гроб Петровића, председник општине Грачаница Срђан Поповић истакао је да је данас за мештане Грачанице веома тужан дан и да са Петровићима саосећа, пре свега као њихов суграђанин и пријатељ.

„Веома је тешко када у једном дану изгубите оба детета, заједно са њиховом баком, када вам се у једном дану практично затвори кућа и изгубите сваку наду у будућност.И поред тога ми као народ смо увек имали снаге да жртве преточимо у поглед у будућност и ту снагу до сада нико никад није могао да победи“, казао је Поповић за РТВ Грачаница.

Николини и Маријини родитељи истичу да пуних двадесет година након смрти њихово двоје деце живе само да би имао ко да им обиђе гроб.

„Јако је тешко када немаш са ким да поделиш свој бол, а бол је велики, неиздржив. Захваљујем се онима који су данас дошли, много ми значи када видим да моју децу нису сви заборавили“, каже кроз сузе мајка Зорица и додаје да је Никола уместо да прослави 17. рођендан сахрањен управо на свој рођендан 7. маја.

Отац Драгиша каже да им је у једном дану одузето све што је волео и чему се радовао.

„Тада сам изгубио све, супруга и ја смо остали сами и једино што ме одржава је то што их обилазим и што живим због тога да има некога ко ће одржавати њихове гробове“, каже Драгиша.

Николин најбољи друг Небојша Миловановић, кроз сузе прича да никад неће заборавити Николу али ни дан када је добио вест да је његов друг страдао.

„Требало је да заједно прославимо његов рођендан, а на дан рођендана смо уместо славља сахранили свог друга. Тешко ми је и данас да причам о томе, то је за мене био велики ударац. Памтићу га као веселог дечака и доброг пријатеља“, каже Миловановић.

Тачан број погинулих у аутобусу никад није утврђен али верује се да је било између 40 и 60 путника.

Подели на: