Постојање се брани и културом

Промоција нове књиге проф. др Бошка Сувајџића „Књига о Вуку” у Лепосавићу. У овом времену када је веома тешко српском народу на Косову и Метохији, изузетно је важно да се говори о српској култури и језику. У том циљу и промоција нове књиге о Вуку, заслужује сваку похвалу. На ову чињеницу на промоцију у Лепосавићу указали су аутор књиге, проф. др Бошко Сувајџић, проф. Милан Анђелковић, проф.др Ана Стишовић-Миловановић, проф. др Марија Јевтимијевић- Михајловић и проф. др Бранко Ристић.

 

Уводну реч на промоцији Књиге о Вуку, која је одржана у амфитеатру Учитељског факултета у Лепосавићу, казала је Ана Стишовић Миловановић, стручни сарадник Института за српску културу у Лепосавићу, а цео догађај остваран је као почетак сарадње Учитељског факултета и ове институције.

– Проф. др Бошко Сувајџић је и научник и професор Филозофског факултета, његова научна област је народна књижевност, али такође он се бави и есеистиком, књижевном критиком и поета је. Има више збирки песама, а за његову научну биографију врло је важно казати да су научна интересовања проф Сувајџића веома разновсна и разнолика. У његовој научној биографији од 2012 до 2018 стоји да је председавао Међонарном конгресу слависта и захваљујући њему Међународни конгрес слависта је одржан у Београду после много напора. На челу је и Вукове задужбине, што значи да је његов рад усмерен на очувању највреднијих елемената које баштини наша књижевна традиција, казала је између осталог проф. Ана Стишовић- Миловановић.

 

Професор Милан Анђелковић казао је да је проф. др Бошка Сувајџића један од великих следбеника Вука Караџића. Своју нову песнички компоновану књгу есеја аутор гради тако што изграђује својевресни венац. На почетку ове књиге стоји есеј о Винарету, а на крају један есеј Џонију Штулићу. Прво што се читалац запита шта је ту заједничко, али везе су вишеструке. Есеј који се зове ‘’Како упокојити игру’’, ми ћемо још једном установити, да је игра управо основна детеминанта људског постојања. Проф. Сувајжић описује косовско опредељење Милутина Бојића, истражујући заправо родољубиву поезију овог песника. Када смо на пољу родољубиве поезије, један најлепших есеја написан је управо Даринки Јеврић, славјанској госпи…казао је Анђелковић.

На промоцији у Лепосавићу о књизи проф. др Бошка Сувајџића говорила је и Марија Јевтимијевић-Михајловић, научни сарадник Института за српску културу Приштина-Лепосавић.

– Професор Сувајџић говори о поимању и суштини језика, а само онај ко тако осећа и разуме језик, као део идентитета једног народа може у једном историјском и надисторијском контексту да говори и о Вуковој реформи и о значају његове реферме за српски језик у целини. Цитатирајући проф. Сувајџића, Михајловићева је казала, речи су важне, језик је вазан он нас одређује према другима и према себи’’.

Сам аутор казао је овом приликом да му је вома драго што је овде, и да је у Лепосавићу био пре две године. О својој књзи казао је да је хтео да обележи велику годињицу, захваљујући издавачу Албатросу, који је штампао ову књигу.

– Вук је све време био испред свог времена и на неки начин да вукове идеје претрајавају време и било ми је важно да покажем да Вук уводећи свој народ у Европу, али и Даничић и Доситеј Обрадовић, успели су да уведу једна народ из векова ропства да г а уведу у књижевне кругеве и свој народ представе као књижевни народ. Поређене су наше народне песме са грчком епиком. Јаков Грим је говорио све словенске језике, али најбоље српски језик и високо је ценио не само Вуков рад него и све те критике, рецензије .. истакао је Сувајџић.

Овом књигом, како је сам аутор рекао, настојаоје да укаже на то што је почело да узима маха, да је Вук био традиционалан и конзервативан, а аутор је указао да је Вук био модеран аутор, не аутор који је ишао у корак са временом, не реформатор који је само рушио старо, већ реформатор који је градио ново. Зато је Вук увек уствари био испред свог времена. Вукове идеје претрајавају време које је он имао. Аутор је указао да није нама потребан култ Вука, нисмо ми потребни њему, потребан је Вук нама.’’ На нашу срећу биће он задуго потребан нама’’, истакао је Сувајџић.

– Вуков српски рјечник заслужује споменик, споменик књизи. То је централна књига српске нововековне културе, мислим на издање из 1818 године. Вук је задужио нашу културу, у рјечнику станују и време и дух народа и биће. То је живи рјечник , то је координата Вуковог дела, рекао је Сувајџић. У име домаћина скуп је поздравио проф. др Бранко Ристић са Учитељског факултета Призрен – Лепосавић нагласивши да је ова книга о Вуку, књига међаш у двадесет првом веку, јер Вук је почетак и крај свега у српском језику и ваља га неговати као највеће благо.

У контексту свих дешавања на Косову и Метохији, проф. др Сувајџић, нагласио је, да је веома значајно сада и овде говорити о српској култури, као и да је веома важна сарадња Филолошког факултета у Београду, Вуковне задужбине Учитељског факултета Призрен –Лепосавић и Института за српску културу, као и осталих институција културе јер смо сви на истом задатку. На овом простору потребно је да се говори о српској култури, а у одбрани српских интереса потребно је да будемо систематични, озбиљни, упорни и што јединственији.

В. Вукојевић
Подели на:
Tags