уторак, 22. јуна 2021. | 04:19

Претензије Приштине нису у интересу очувања наслеђа

НАУЧНИ СКУП О ЗАШТИТИ СРПСКОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА НА КИМ У САНУ

 

На тему нашег културног наслеђа на КиМ постоји јединство и сагласност државних органа, Српске православне цркве и бројних других друштвених актера, рекла је Маја Гојковић.Председник Комисије Репуб лике Србије за сарадњу са Унеском др Горан Милашиновић је апеловао на развој културног патриотизма посебно код младих генерација
Српска академија наука и уметности је под покровитељством Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском, организовала ових дана дводневни научни скуп „Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији” који је одржан у пуној свечаној сали САНУ уз поштовање препоручених епидемијских мера. Председник САНУ академик др Владимир Костић је поздрављајући присутне рекао да је овај скуп неколико пута пандемија одлагала али да је Академија амбициозно покренула пројекат под називом “Српско питање”. -Жеља је да се уз присуство чланова САНУ, уз учешће релеватних институција као што је то случај данас, и појединаца покрећу питања од виталног значаја за ово друштво, народ и државу. Било је јасно да ће у таквим плановима приоритет свих приоритета бити проблеми на Косову и Метохији, рекао је Костић. Суочени са негирањем провокацијама и отимањем суштине те баштине шватили смо да времена за одлагање више нема. Имамо преко 30 учесника скупа од којих ћемо сигурно многио научити, напоменуо је Костић. На овом скупу, председник Костић најавио је још два скупа о Косову и Метохији током 2021. на тему енергетских ресурса и српске књижевности у историји књижевности различитих средина.

Развијати и неговати културни патриотизам
Научни скуп је својим говором отворила министар културе и информисања Маја Гојковић.
– Сви они који претендују на нашу културну баштину рачунају на то да брисање меморијалних трагова постојања једног народа протоком времена трајно унуштава његово сећање и идентитет. Ипак, оно што ниједан покушај крађе историје и идентитете не може да избрише јесте дубоко укорењена свест о културним коренима нашег народа одакле потиче и одлучност да негујемо и чувамо свест о величини наших светиња са метеријалним споменицима – поручила је у поздравном обраћању Маја Гојковић.
Она је истакла изузетну важност да на тему нашег културног наслеђа на КиМ у друштву, постоји јединство и сагласност државних органа, Српске православне цркве и бројних других друштвених актера, која је нарочито исказана у најтежим тренуцима.
Имајаћи у виду однос косовских власти према српској култрној баштини на Косова и Метохије, захтеви Приштине да се у Унеску измени њен титулар – са Србије пренесе на самопроглашену државу Косово, звуче цинично, сматра Маја Гојковић. Она је такође подсетила : У контатку са представницима Унеска и других међународних организација које се баве заштитом култног наслеђа свакодневно подсећамо да претензије Приштне за пријем у чланство у њима није у складу са Резолуцијм 1244 СБ УН нити су у интересу очувања култног наслеђа. Министарка културе и информисања је констатовала да смо све више сведоци и такозваног „меког“ притиска на нашу верску и културну баштину и као пример навела август 2019. године када је на остацима цркве Светог Николе у Новом Брду постављена тзв. косовска застава, одржана манифестација „Дани Артане“ и служена римокатоличка миса на темељима овог православног храма, а све у циљу промовисања средњовековног града Новог Брда као етнички албанске локације.Шта више, све то се дешавало у специјалној заштићеној зони која обухвата српске средњовековне културно-историјске и верске споменике“, истакла је Гојковић.

Од разарања и уништавања до присвајања
„Други драстичан пример је изградња пута који би повезао Косово и Метохију са Црном Гором. Одлуком Приштине, тај пут трасиран је непосредно уз манастир Високи Дечани. Тиме је била и даље је угрожена задужбина краља Стефана Дечанског из 14. века, која ужива статус светске културне баштине”, подсетила је Гојковић и додала да паралелно са изградњом пута, представници локалне самоуправе одбијају да имплементирају и одлуку Уставног суда у Приштини којом је одлучено да се манастиру Високи Дечани врати 24 хектара земље. Председник Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском, др Горан Милашиновић, указао да на Косову и Метохији културну вредност има 1.300 артефаката. Милашиновић је истакао важност оваквог научног приступа проблемима и апеловао на развој “културног патриотизма, посебно код младих генерација, који може да замени све друге, па и агресивније видове патриотизма”.
Професор др Душан Челић, поздрављајући учеснике и присутн е у САНУ, пренео је очекивања академске заједнице Приштинског универзитета са седиштем измештеним у Косовску Митровицу, да “оваквим прогамима САНУ коначно заузме место које јој припада у дефинисању државних националних и других циљева Републике Србије на КиМ”.
Радни део скупа почео је разматрањем теоријских аспеката и међународног аспекта питања култрног наслеђа других.
Наводећи примере из историје и светска искуства, поредећи их са стањем на КиМ, Милица Божић Маројевић, доцент Филозофског факутета УБ, указала је на специфилност проблема 21. века у коме је “другост разлог свих врста сукоба, што за последицу има страдање културног наслеђа”.
Доцент др Јелена Павличић Шарић са Факултета уметности Приштинског универзитета, проблематику култнурног наслеђа других у савременом албанском друтву ставила је у политички контекст протектората УН и стварања самопроглешене косовске државе. Она је истакла да се однос косовских Албанаца према српском култнум наслеђу креће од његовог уништавња до присвајања .
С.Ђукић

 

Подели на: