понедељак, 21. октобар 2019. | 00:19

Претње смрћу и хапшење зауставили повратак 18 српских породица

Претња убиством га није заплашила али претња да ће бити ухапшен ако настави да долази у Обилић, Илића је 12. априла натерала да оде из родног места

 

Обилићанин Томислав Илић, председник Удружења грађана угрожених права својине на Косову и Метохији, је по четврти пут прогнан из Обилића, 12. априла ове године, на упозорење неких Албанаца да ће бити ухапшен ако не оде. Тим поводом иконописац и фирмописац Томислав Илић је недавно, испред Скупштине Србије, поставио изложбу фактографских докумената „Косово је универзум бола”. Изложба говори о томе како му је уништавана кућа и пословна зграда и како је и уз чију помоћ обнављао породичну кућу и фирму „Свети Георгије” у којој је и радио до 1999. године. Нова кућа сада је требала да буде простор за информативни центар и сабирни центар за повратак Срба у Обилић. Његовим протеривањем заустављен је повратак 18 породица у Обилић које су планирале да се врате. Томислав Илић, рођен 1956. у Црквеној Водици, дипломирао је 1982. на Уметничкој школи у Нишу. Радио је у Електропривреди Косово, а 1986. отворио галерију са стаклорезачком радионицом „Свети Георгије” у Обилићу за израду реклама са иконописачком радионицом.

– Прво смо прогнани 13. јуна 1999. и са торбама у рукама допутовали у Врњачку Бању, а затим, са породицом, супругом, двоје деце и родитељима, који су касније преминули, већ августа 1999. у Земун и изнајмили стан где и данас живи моја породица – каже Илић. Смиривањем ситуације почео је да обилази и одржава имовину, са боравком у Прилужју, у нади да ће се вратити на своју дедовину.

– У мартовском насиљу Албанаца 2004. године сва покретна имовина ми је отета и опљачкана а стамбени и пословни објекти уништени – каже Илић. Но, Томислав Илић је упорно настојао да обнови уништену кућу и имовину у Обилићу у чему су му помогли донатори и хуманитарне организације међу којима и Дански савет за избеглице. Донацијама ЕУ, у реализацији са Данским саветом, по пројекту РРК, Томиславу Илићу је реконструисан спрат пословно – стамбене зграде у Обилићу уз његово учешће за изградњу приземља. – Планирали смо повратак 18 породица у Обилић, у моју кућу где би био и Информативни центар и сабирни центар за повратнике. Имали смо подршку од многих који су се бавили повратком Срба – каже Илић и наставља: – Међутим, нашу намеру да се вратимо у Обилић директно су зауставили Албанци из овог градића. Прећено ми је више пута. Прво 23. марта 2004. када сам са адвокатом, Албанцем, обишао кућу након извршеног вандалистичког акта над имовином, обратио сам се Сабиту Бериши који ми је био комшија, да су моје улице слепе и да нико не би могао да угрози моју имовину без нечије дозволе. Истог момента Сабитова жена нас је гађала секирицом, погодивши адвоката у ногу. Месец дана човек је био у гипсу”.

– Затим ми је 24. августа 2012. у другој улици Рамиз Селмани бивши комшија љутито саопштио: „Ти овде више немаш пут”. Мој део имовине остављен је за пут, и у два наврата ометани су извршиоци да обележе координате тачака моје имовине. Крајем марта 2013. службено је Агрон Љупоку ишао да обележи координате тачака, уз галаму и ометање комшија. Исто се поновило 18. септембра 2013. године. Затим је 19. априла 2016. прослеђеном кривичном пријавом Општинског јавног тужилаштва, у разумном року, изласком комисије на лице места и уручењем извршног решења, бивши комшија Сабит Бериша ослободио је моју имовину. Ослобађањем моје имовине обратили смо се општинским органима, да су стечени услови за неометан повратак наше групе од 18 породица чији сам заступник. Рекли су нам да ће размотрити ситуацију и обавестити нас. Сутрадан ме је позвао Сабит Бериша и љутито запретио: „Томо, слушај ме добро, немој да те видим у Обилићу „убићу те”, било где да те виде моје очи „убићу те” и спустио слушалицу”?! – Претњу убиством пријавио сам полицији и општинским органима, и Основном јавном тужилаштву у Приштини. Али сам истовремено упозорен да не прилазим имовини – прича за „Јединство” Тома Илић. Тома ни после претњи убиством није одустајао од своје имовине, већ се повремено обазриво кретао на релацији Прилужје – Обилић – Приштина – Грачаница. – Колега сликар, Албанац, са којим сам сарађивао, ми 12. априла ове године саопштава: „Томо, склони се, намештају ти хапшење”?! Напустио сам Обилић, вратио се у Прилужје где сам боравио а онда спаковао се, поздравио се и, са торбама у руци, допутовао у Београд. Знао сам да би ме ухапсили, јер колега Алнбанац је то казао са најбољим намерама. Албанци не желе да се Срби врате у Обилић – закључује Тома на крају. С.Ђукић

Подели на: