ПРИСУСТВО ЕМОЦИОНАЛНЕ И УМЕТНИЧКЕ ЗРЕЛОСТИ

У оквиру 61. Републичког фестивала аматерских позоришта Србије, поред позоришних представа које су одигране, према програму, у Ликовној галерији Културног центра у Кули, отворена је изложба слика ,,Вртлози” истакнутог српског уметника са Косова и Метохије Звонка Павличића.

 

По речима Звонка Павличића, аутора изложбене поставке, ,,Овај ликовни концепт је резултат вишегодишњег рада и настао је, као одговор на бурне догађаје који су обележили живот на Косову и Метохији након рата… Настале слике су само бунт, одговор на немогућност заборава, иако трансформисаног, огољеног садржаја…”
Иначе, 30-ак радова на изложби, већег формата, реализованих у уљаној техници, су недавно били представљени и у галеријском простору Задужбине „Душана Радића“, при Српском културном центру „Свети Сава“ у Суботици. Том приликом, на свечаном отварању, у присуству многобројне суботичке публике, о Павличићевом ликовном опусу и особеном и препознатљивом уметничком изразу, говорио је ликовни критичар и публициста Миле Тасић: „Изузетна част је угостити овде у Суботици у години када обележавамо осам векова од самосталности наше српске православне цркве значајног уметника и ерудиту Звонка Павличића. Павличић је сликар који је формирање своје професионалне каријере започео врло рано, још крајем седамдесетих година завршетком Средње уметничке школе у Пећи. Ово његово прво самостално излагање у нашем граду на најбољи начин представља уметника посебне поетике и то циклусом ,,Вртлози“ који је зачет у време неоправданог бомбардовања наше земље од стране НАТО пакта 1999. године. Нудећи нам на својим сликама огледало једног времена и искључиво једну тематску целину изведену у техници уља на платну, аутор нам представља српске богомоље са Косова и Метохије, оштећене и рањене, делом порушене али никако и у нестајању већ у уздизању ка небу, ка вечности. Вертикала којом нас аутор води ка створитељу указује заправо на бесмртност осмовековних српских храмова артистички мајсторски изведених у богатом колориту која се прелама од стварности ка оном духовном. Понека црква ма како окружена огњем и надаље просветљује својом белином нудећи ону искрену хришћанску чедност. Детаљи и фрагменти са Богородице Љевишке, Пећке патријаршије, Високих Дечана или Грачанице добром посматрачу неће промаћи док их ненаметљиво али пак присутно нуди призор са слика Звонка Павличића. Колоплет линија ликовно промишљено усложених, заправо чине живо везивно ткиво самог језгра које чврсто повезује богомољу са верницима којих, својим духом неизневереним бокоре тај вечни додир са Богом. Богомоље Звонка Павличића као да нису на тлу већ уздигнуте ка небу и оном духовном праску у који нас искрена вера уводи. Тек по који накривљени торањ неће пасти јер постојаност коју уметник тако успешно и стамено учвршћује у средишњици свог мотива остаје у својој вредносној естетици непомерљив али и непокоран.
Присуство емоционалне и уметничке зрелости на Павличићевим платнима, заправо чини доживљај јединственог исконског призора те, нам открива стаменог ствараоца, сериозно опредељеног да у циклусу „Вртлози“ егзистира као вечна категорија која управо бележи тренутак свеколиког историјског хода српског народа опредмећеног кроз сопствену колевку косовскометохијског ареала. Трајност рањених али не и уништених српских богомоља, дакле српског духа јесу на платнима уметника у моредном исказу па ма како вешто вођеним кистом ипак и довољно слободним потезом у својеврсном сликању ненаметљивих детаља који артистички успешно заокружују целокупан опус. Вредна поставка којом отварамо овогодишње Светосавске дане можда понајвише до сада јесте у дослуху са тренутком када смо у прилици да непосредно упознамо изузетну уметничку личност и спојимо вредносну црту теме изложбе која нам је понуђена са оном иконографском ликовношћу којом је свака слика оплемењена, откривајући истовремено богату и аутентичну уметничку супстанцу Звонка Павличића“.
Хвала уметнику на тако вредној поставци. (…)
Треба рећи, да на отварању изложбе у Суботици која је изазвала велико интеросовање публике, поред уметника, медија и великог броја поштовалаца сликарства присуствовали су и значајни представници уметности и културе, попут академика Матије Бећковића и академика Саве Халугина. Том приликом, поред господина Тасића, академик Бећковић је изнео своје импресије о Павличићевим делима, те поред осталог изјавио:
„Уметнички опус Звонка Павличића је систематизован и обједињен у једну савршену визуелну целину и даје утисак да се ради о једном компактном и јединственом сликарском рукопису… Изложене слике су речитије од сваког говора и одликују стање Српске културне баштине, које је органски уткано у историјско и духовно биће српског народа“. (…). Док је академик Халугин истакао – „да је реч о аутору снажног и импулсивног унутрашњег сликарског нерва којег карактеришу лични доживљаји и емоције створене бурним и драматичним збивањима на Косову и Метохији“. (…)
Текстови, односно одломци у каталозима су из објављене студије ,,Неодвојиво од неба”, из пера угледног песника и публицисте Давида Кецмана Даке из Сомбора.
Концептом изложбе ,,Вртлози” постигнуто је свођење трошкова транспорта на минимум, што је омогућило гостовање изложбе у више културних центара. Такођер, потврђује и једна занимљива чињеница да постоји велико интересовање публике, те су уведена стручна вођења и да су након завршетка поставке у Кули, аутору изложбе већ понуђени термини за 2019. годину у више градова Србије.

Верица Вукојевић

Подели на: