понедељак, 19. октобра 2020. | 23:17

Програм посвећен животу и делу Душка Радовића

Ирина Черњавски Шантрић на 12. Фестивалу српске културе у СКУЦ у Истри

 

Изложбом слика „Вибрације“ у Истри су се представили академски сликари Ирина Черњавски Шантрић и Саво Рупић који живе и стварају у Београду. На фестивалу је представљена и Иринина збирка поезије „Журим да реч може стићи време“
Дванаести фестивал српске културе у Истри организован је у трајању од 8 – 10 октобра ове године у Српскм културном центру у Пули програмом који је псовећен Душку Радовићу, српском писцу, песнику, афористичару, новинару, уреднику дечијих емисија, дечијих часописа и ТВ серија. Овим поводом свечано је отворена и изложба слика „Вибрације“ академских сликара Ирине Черњавски Шантрић из Пећи и Саве Рупића из Требиња који раде и стварају у Београду, уз организациону помоћ „Галерије 73“ из Београда на челу са Мирелом Пудар и председником већа српске нациналне мањине у Истри, Миланом Рашулом. Другог дана фестивала, у оквиру Омажа Душку Радовићу емитован је документарни филм „Квадратура круга“, а за суботу је креирано песничко вече родољубиве поезије, нове песничке збирке Ирине Черњавски Шантрић која носи наслов „Журим да реч може стићи време“. Улаз за фестивал је слободан уз придржавање прописаних мера услед пандемије ковиђ19. Ликовна уметница Ирина Черњавски Шантрић је одлучила да се представи избором уметничких дела, заокружених насловом „Одјек векова“. То је ликовна продукција коју је ауторка радила кроз један дужи временски период (почевши од 2017. године) и која у потпуности одражава њен већ добро устаљени и препознатљив сликарски језик и сензибилитет. Ирина Черњавски Шантрић је носталгично осетљива на своје руске и метохијске корене, преосетљива на познату и катастрофалну балканску прошлост, трагедију ратова и сеоба, на духовност и вековну традицију православља. Отуда је у Ирининим делима све подређено њеном унутрашњем свету, њеном пореклу, припадности, сећањима, сусретима са споменима, путовањима кроз време. Те акумулиране емоције, тај духовни пртљаг, представљају својеврсне личне реликвије које одређују и истовремено окружују зону њеног тематског интереса обликованог у ликовној иконографији дела. Ово су речи историчарке уметности Драгане Спасковске о циклусу слика „Одјек векова“ које је публика и у Истри могла да види.
Користећи колористичку палету чистих и звучних тонова Ирина Черњавски Шантрић се приближила средњевековној уметничкој гами боја, по чему је упадљиво препознатљива. Њене слике из најновијег опуса „Одјек векова“ дочаравају тродимензионалност и непрекидно кретање, управо онако како сликарка ствара своја дела.
С.Ђукић

Подели на: