Протутњала сила, остала зебња у Зубином Потоку

У Зубином Потоку Комисија је почела да утврђује последице упада специјалаца косовске полиције на територију те општине у уторак. Повређени мештани се опорављају, али зебња је већа него икада раније. У општини, која на Космету предњачи по предузетничком елану, и где одраста више од 1.200 деце, одустајање није опција.

 

Протутњала сила, али, остали повређени, страх и неразумевање – шта је изазвало толики бес – грешка или застрашивање.

“Све што смо радили, зарадили смо од свог зноја. Не знам о чему се ради? Шта је ово? Никад нисам ништа ни учинио, ни украо. Поштени су моји прадедови и дедови, ја сам од такве породице”, каже Драгомир Арсић из Зубиног Потока.

“Ја не знам, не разумем црвену линију, жуту линију, значи они улазе по кућама. Шта сад даље, ја стварно, не знам. Косово је наше, ми Косово бранимо, ми не отимамо”, рекао је Раденко Миловановић, повређен у акцији косовске полиције.

Видосава Миловановић, мајка повређеног Марка, из села Вараге упитала је зашто им ово раде.

“Много су добра од нас научили. И оне су мајке, и ми смо мајке, треба да швате да не мислим лоше, ја сам са њима одрасла”, рекла је Миловановићева.

Житељи Зубиног Потока живе углавном од пољопривреде и зарада у јавним службама. Овде су три основне и једна средња школа, земљорадничка задруга, пекара и уместо некадашњих пет, сада један индустријски погон.

Станоје Орловић из Зубиног Потока каже да може да се живи од пољопривреде, сточарства, пчеларства.

Недалеко од општинског центра је језеро Газиводе – акумулација и хидроцентрала чију је изградњу финансирала Република Србија.

Водом из те акумулације снабдева се највећи део Косова и Метохије, укључујући и термоелектрану Обилић, али до потрошача на северу Космета она стиже после прераде у фабрици воде у јужној Косовској Митровици, која је под управом Приштине. Зато Србима често, славине пресуше.

Србија финансира изградњу регионалног водовода, и дугогодишњи проблем несташица у српским срединама, на северу Космета, биће решени овога лета. Вредни домаћини радом доприносе свом крају, чија се села помињу још у повељи краља Милутина, и с правом верују да ће земљу својих предака сачувати својим потомцима.

Подели на: