субота, 18. септембра 2021. | 00:52

Први дипломски рад о криптовалутама

Санел Мехмеди, први у генерацији на Економском факултету у Косовској Митровици дипломирао са десетком

 

Председник Републике Србије Александар Вучић, лично уручио признање “Један од најуспешнијих студената Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици”
Горанац Санел Мехмеди, из Косовске Митровице био је први у генерацији на Економском факултету Универзитета из Приштине са привременим седиштем у косовској Митровици који је протеклог 6. јула у 21 години диплорао са десетком. На Економском факултету посебно је привукао пажњу његов дипломски рад ”Криптовалуте и нови начини плаћања“, први дипломски на овом факултету и са овом темом.
О томе како је заволео економију и све у вези тога Санел, коме је породица са дугом посластичарском традицијом каже : –
Основну и средњу Економско – трговинску школу сам завршио у Косовској Митровици. Временом се створила љубав према економији, па сам се баш због тога определио да упишем Економски факултет.

  • Факултет сте завршили у року и као студент генерације, колика су била одрицања за то ?

Завршити у року и бити један од најуспешнијих студената је сан сваког младог и будућег интелектуалца, али пут до тога изискује напоран рад, труд, марљиво и предано учење. Трудио сам се да имам континуитет рада и редовно сам похађао предавања и вежбе. Када нешто волите и када себи зацртате неки циљ који желите да остварите, онда ништа није тешко.
Добили сте бројна признања за успехе и рад, реците која су то признања и шта вам значе?
Поред свих бројних признања и награда, најдража ми је награда коју ми је лично уручио председник Републике Србије – Александар Вучић, под називом “Један од најуспешнијих студената Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици”. Током студија сам био члан парламента и Савеза студената.

  • Која вам је тема била на дипломском раду, откуд та тема И како су професори реаговали када су чули за њу?

Израда дипломског рада “Криптовалуте и нови начини плаћања“ била је врло изазовна, јер није реч о нечему познатом. Оно што ме је посебно мотивисало за израду баш ове теме јесте сама чињеница да у новој дигиталној ери могућности и предности електронског пословања и електронског плаћања чине значајан потенцијал који треба искористити на најбољи и најефикаснији начин.
Професори, пре свега мој ментор Др Срђан Милосављевић и чланови комисије су били позитивно изненађени тиме што сам изабрао баш ту тему за одбрану завршног рада. Свидело им се то што постоје студенти који још увек прате модернизацију у сваком погледу, а нарочито што се то одвија на нашем Универзитету у Косовској Митровици.
Што се тиче одбране дипломског рада, заиста је било великих похвала од стране ментора и комисије, пре свега зато што је ово једна од најактуелнијих тема данашњице.

  • Како је у Србији прихваћен биткоин, хоће ли се легализовати и има ли биткоин неку предност у односу на важеће валуте?

– И у Србији као и у готово свим државама света биткоин као ново средство плаћања, које се појавило однедавно, је по мом мишљену изузетно прихваћен, а један од разлога за тако нешто јесте изузетно смањење трошкова коришћењем у пословању овом врстом валуте. Закон о дигиталној имовини у Србији се примењује од 29. јуна 2021. године и донет је у Скупштини Републике .Србије.
Законом дигитална, односно виртуелна имовина дефинише дигитални запис вредности који се може дигитално куповати, продавати, размењивати или преносити и који се може користити као средство размене или у сврху улагања, при чему дигитална имовина не укључује дигиталне записе валута које су законско средство плаћања у једној земљи, и другу финансијску имовину која је уређена другим законима, осим када је другачије уређено овим законом.
Поред тога, постоје земље у којима није дозвољено коришћење криптовалута, а то су: Мароко, Боливија, Еквадор, Киргистан, Бангладеш.

  • Да ли настављате даље сколовање и који вам је крајњи циљ у економији?

С обзиром да сам дипломирањем на Економском факултету добио звање дипломирани економиста, планирам да наставим даље усавршавање које подразумева упис на Мастер студије, а затим и докторске студије. Крајњи циљ мог усавршавања и моје амбиције је допринос заједници у практичној примени знања које сам стекао и које ћу стећи у некој од државних, образовних институција или у банкарском сектору.

  • Где би волели да радите. Да ли можда размисљате о иностранству ?

-Желим да останем међу свој наро јер волим своју земљу. Једна од жеља ми је да радим у струци и да своје знање могу да пренесем младима, да заједно усавршавамо и надограђујемо наше знање и искористимо таленте које поседујемо, тако да ми је приоритет рад у овој земљи.
За сада нисам имао никакву потребу да размишљам и тежим ка томе да одем ван своје земље. Приоритет бих ипак ставио на радно ангажовање како бих био у могућности да наставим даље усавршавање.
Видим да доста мојих колега форсира то како је на западу све боље, како је боља плата, бољи услови за рад И могућност усавршавања, али ја ипак мислим да се ми сами морамо тргнути и шватити да тежимо ка томе да својим знањем, трудом и радом допринесемо бољој будућности, за свој народ и земљу у којој живимо.

Биткоин је креиран 2009 године
-Биткоин је креиран 2009 године и то је прва децентрализована криптовалута. Од тада, велики број криптовалута је створен. Биткоин и његови деривати (Алт-коини) користе децентрализовану контролу насупрот централизованом електронском новцу централног банкарског система. Нико их не контролише, ни централна банка, нити држава па се зато каже да су децентрализоване. Криптовалуте су веома нестабилне И њихова вредност се стално мења на дневном нивоу тј. Имају велике скокове и падове,- каже Мехмеди

Карактеристике биткоина
Оно што је додатно карактеристично за криптовалуте јесте да је:
Хаковање блокчејна доста тежак посао, јер захтева истовремено хаковање неколико хиљада рачунара, што је готово немогуће. Има озбиљан потенцијал да замени тренутни новчани систем у свету, јер број корисника криптовалута расте. Нема потребе да трошимо новац за одржавање рачуна. Свако може да види све трансакције које су икада направљене. Није контролисан ни од кога, већ има своју сопствену мрежу по којој ради, односно користи принцип децентрализације. Плаћање криптовалутама обично нуде ниже накнаде од традиционалних система плаћања кредитним картицама. Битцоин је најчешће подржана криптовалута која се користи током трансакција са овим системима. Битцоин може бити убедљива алтернатива или додатак Виса, МастерЦард или ПаиПал за трговце. Накнада за услугу износи око 1%, док су накнаде за плаћање кредитним картицама од 2% до 3%.
З.Влашковић

Подели на: