понедељак, 26. октобра 2020. | 02:31

Рачак – двадесет година борбе за одбрану истине

Последњих дана случај Рачак поново је у центру пажње Приштине и Београда. Против председника Србије у Приштини је поднета кривична пријава пред Специјалним тужилаштвом Косова због, како су навели, негирања наводног злочина.

 

Двадесет година Србија покушава да одбрани истину о догађајима који су је натерали да се брани од НАТО бомби 1999. Случај Рачак био је непосредан повод за агресију на тадашњу Југославију.

“Треба да се сетимо шта се десило у селу Рачак у јануару, невини људи, жене и деца одведени су из својих домова, приморани да клече у блату. Убијени су рафалном паљбом не због тога што су нешто учинили него због тога ко су”, рекао је 19. марта 1999. тадашњи амерички председник Бил Клинтон.

У селу Рачак, општина Штимље, у јануару 1999, у борби је убијено 40 припадника тзв. ОВК. Истрага српске полиције и тадашњег дежурног судије утврдила је да међу убијенима нема жена и деце, да је већина на себи имала вишеслојну одећу, војничке цокуле и да су користили оружје.

“Пронађено је 40 лешева. Сви ови лешеви ће бити пребачени у Приштину на Институт за судску медицину. Ми настављамо увиђај на терену даље, идемо на терен. Где год идемо ми, можете са нама. Спремни смо да сарађујемо”, рекла је тада истражни судија Даница Маринковић.

“Закључак је био да су они користили ватрено оружје и да су ликвидирани у сукобу са полицијом у легитимној полицијској акцији која је била антитерористичка”, наводи Милан Шкулић, професор Правног факултета.

Међународна мисија, предвођена Вилијамом Вокером, међутим, потрудила се да другачија слика оде у свет.

Премештањем тела албанских бораца, скидањем униформи и упорним лажима за светске медије успели су да од полицијске акције против терориста направе масакр над недужним цивилима.

Такву интерпретацију подржала је и накнадна анализа посебне експертске мисије коју је предводила финска лекарка Хелена Ранта. Касније је сведочила да је радила под великим Вокеровим притиском.

“Та анализа је била мањкава зато што су пропустили да кажу да након коришћења посебних фолија ради нитратног теста, више нитратних трагова није могло ни да буде. Другим речима, те су руке темељно очишћене претходном анализом тако да, ово је нешто што је било једна врста злоупотребе у коментару. Након тога сама Ранта је била мање-више коректна пошто није подржала изјаве Вокера који је ишао на то да се ради о масакру цивила”, указује Шкулић.

Случајем Рачак највише се бавило Хашко тужилаштво током суђења бившем председнику СРЈ Слободану Милошевићу и у вези са тим испитано је највише експерата и сведока. У једном тренутку тај случај нестаје из свих предмета.

“Све је указивало да нису били цивили него да су били борци који су изгубили животе, али у окршајима. Никад није утврђено да је Рачак био масакр цивила. И зато нико никада није ни осуђен, јер је било немогуће да се одржи оптужница те врсте. Не само да је то отпало код Слободана Милошевића, да је било основа за оптужење, то би се остварило кроз поступак у односу на Милутиновића, на Ојданића, Шаиновића и друге оптужене који су одговарали пред тим судом”, напомиње адвокат Бранислав Тапушковић.

Само три године касније акција Рачак за НАТО више није масакр цивила. Српска делегација, у којој је и командант акције Рачак Горан Радосављевић Гури борави у посети НАТО-у, прво у Бриселу, потом у војној бази у Штутгарту.

“Тада су нам показали један уџбеник где су операција Рачак и акција Ореовица на југу Србије, биле уврштене у тај уџбеник који је користио за специјалне снаге њихове. Једностаавно су уврштене у уџбеник да би сличне ситуације у свету могли да изучавају и да решавају на такав начин”, каже Горан Радосављевић.

Тадашњи генерал НАТО-а за Европу одликовао је, поред осталих, Драгана Радосављевића за допринос миру и за организацију и извођење антитерористичке операције Рачак.

Подели на: