Најновије вести

РАСРБЉАВАЊЕ

Пише: Рада Комазец

 

Везивали су нас у окове, у ланце, у жице, бацали у тамнице, јаме и бунаре, смицали камама и ножевима, убијали, си- ловали, вадили и продавали органе, палили, рушили и отимали цркве и манастире, али нису успели да нас до краја расрбе. Гинули смо „за крст часни и слободу златну“. Процес расрбљавања, односно процес губљења појединачног и колективног националног идентитета кренуо је у 14. веку на Косову и Метохији продором Османлија. Неки Срби су добровољно, а неки под присилом прима- ли ислам. Расрбљавање се наставило за време хабзбуршке власти од почетка 16. до почетка 20. века путем превођења у католичку веру. Геноцидно расрбљавање десило се у Независној држави Хрватској током Другог светског рата, када је званична политика НДХ била: једну трећину Срба побити, једну трећину прогнати, а једну трећину покатоличити. Расрбљавање Срба у историји је вршено на два начина и то: превођењем из српског етничког корпуса у етнички корпус другог народа или у облику одвајања делова српског народа, ради стварања посебних нација шта је случај са Црногорцима и Македонцима. Срби су увек крвљу освајали слободу, али су , наивно, извојевану слободу са песмом на уснама предавали др гима и, опет, крвљу плаћали грешке. Историја је препуна српске наивности, раздора и грешака, али присетимо се оних после 1945. године, који су нам уништили и веру и нацију, од чега се до данашњих дана не можемо опоравити. Посејаше дубоко семе зла и раздора на нашим плодним њивама. У сваком житу има и кукоља, али ако тај отровни кукољ израсте високо, жито се неће видети од њега. Он ће се винути у висине, а класје жита ће се полако сушити без сунца и воде заклоњено тамом, хладовином и отровом кукоља. Титоистичка неман прождерала је српску веру и нацију и никако да је искоренимо као ни онај кукољ из жита. На комшијским њивама жито се таласа без кукоља, а они заливајући своје њиве радо залију и наш кукољ, који се устремио високо, а западни ветар лагано га њише и помаже да се шири. Рашчерупали су нам територије, протерали народ, али ни то им није доста. Ваља Србију расрбити изнутра са кукољом, који је гајен на нашим благородним њивама. Под изговором слободе изражавања, борбе за људска права и демократију, истомишљеници разбијача Србије-комуниста и удбаша у капутима европејаца, демократа, професионалаца и зналаца, имају отворену тенденцију да заврше посао који нису успели непријатељи Србије и српског народа кроз историју. Да расрбе Србе. Слобода говора је слобода појединца или заједнице да искаже своје мишљење или идеје без страха од одмазде, цензуре или санкције. Припада целом људском роду, а не појединцима или групацијама, које за себе мисле да су супе- риорни. Док они говоре да други ћуте, да ћути цео народ, ако не мисли као они. У противном, синхронизована „паљба” и стуб срама чека све неистомишљенике. Демократија је политичка оријентација која фаворизује вољу народа. Према томе, да ли ће на нашим плодним њивама превладати жито или кукољ одлучује народ, да ли ће владати земљом супериоорна групациа или воља народа и о томе одлучује народ. Исти ти борци за људска права, слободе говора и мишљења никада не подигоше глас да осуде ускраћивање и физичке и сваке друге слободе српском на- роду на КиМ. „Слободни и независни“ западни медији, који нам сваког дана држе лекције о демократији, правичности и људским правима, подржаше своје владе 1999. да бесомучно три месеца разарају једну малу земљу и убијају народ. Да ли ће се расрбити Срби о томе одлучују сами. Кроз историју нестајали су многи народи и цивилизације, а свом нестанку су и сами допринели.

Подели на: