Рејмонд: Трамп ће и симболичан договор прогласити успехом

Стручњаци за односе на Западном Балкану сагласни су да ће се америчка администрација „свим силама“ трудити да на предстојећем састанку у Вашингтону, председника Србије Александра Вучића и косовског премијера Авдулаха Хотија, буде постигнут договор.

Ипак, за разлику од британског професора Џејмса Кер-Линдзија саговорници Данаса наводе да су минималне шансе да на преговорима у Вашингтону буде потписан „свеобухватан“ политички споразум Београда и Приштине, већ да треба очекивати договор из домена економије, као што је и најављено.

Професор међународних односа на Универзитету Бојси у Ајдаху Грегори Рејмонд оценио је да ће на састанку у Белој кући већем притиску бити изложени представници Приштине него Београда.

“Будући да се ближе председнички избори у Сједињеним Државама и да је актуелни председник Доналд Трамп умногоме непопуларнији од Џозефа Бајдена по свим анкетама, Трамповој администрацији су очајнички потребни спољнополитички успеси, како би се унапредио имиџ председника у јавности у скренула пажња грађана САД са све већег броја умрлих од коронавируса и економских проблема у држави” напоменуо је Рејмонд.

Додаје да као резултат очекује да САД „притисну“ обе стране да пристану на неку врсту споразума, могуће симболичног.

“Нарочито очекујем притисак на представнике Приштине, јер Вашингтон верује да има више ‘полуга утицаја’ над њима”, сматра Рејмонд.

И историчар и аналитичар Драгомир Анђелковић напомиње да ће Бела кућа „свакако вршити притисак на Београд, али и на Приштину да до неког споразума дође“, али истиче да не верује да ће тај притисак бити „превисе бруталан“.

Како објашњава „Трампов тим свакако свестан реалних ограничења која постоје и могућих негативних последица по себе“.

“Треба им неки резултат у предизборној кампањи и свакако им је циљ да он буде што већи, али с друге стране су свесни и могуће штете по себе, па ће настојати да је избегну. Албанци су повезани са Трамповим опонентима. Они би и поред тога били спремни да прихвате велики споразум који им иде у корист, али није реално да ће сада када мисле да ће ускоро на чело САД доћи њима наклоњенија администрација, пристати на значајније уступке српској страни, на пример, свеобухватну поделу КиМ”, указао је Анђелковић.

Тврди да Београд „разуме да му Бајден и његов тим неће бити нарочито наклоњени али с друге стране ни Трамп није био у стању да доведе до озбиљнијег преокрета у америчкој политици, који би ишао у прилог Србима“.

“Политика САД је остала каква је била и раније само са мање острашћености у односу на Србе и Србију. Свакако у Београду постоји нада да ће Трамп ако победи повући значајније потезе који би по нас били повољни, али у то нико не може да буде сигуран. Али чак ако би нам Трамп и био наклоњенији сутра, каквог смисла има жртвовати наше интересе данас да би он задржао власт? Сутра неће моћи да нам понуди ништа с обзиром да смо као допринос његовој победи одустали од онога до чега нам је стало. Полазећи од тога зашто би Београд, без обзира на могуће притиске, пристао да капитулира у Вашингтону?”, оценио је Анђелковић.

Како је додао, свет се довољно променио у полицентричном смислу да без обзира на сву моћ коју има Америка.

“Она ипак више није безрезервни светски хегемон. Ако нисмо потпуно капитулирали када је то Америка била, зашто бисмо то учинили данас? Све то су оријентири и за америчко деловање”, истиче Анђелковић.

Према његовом мишљењу, „Бела кућа је реална, Трампова администрација не би ништа постигла ако би била претерано офанзива ни према Србима ни према Албанцима“.

“Албанци би се обратили својим савезницима међу Трамповим опонентима и такозвано косовско питање би интензивно било наметано у кампањи против актуелног „станара“ Беле куће. Када се ради о Србима чињеница је да је наша дијаспора у Америци као никада пре активна и то у прилог Трампа. Ако би упркос томе он сада кренуо ђоном на Београд, то би се муњевито одразило и на став немалог дела српске заједнице у САД. Не треба прецењивати значај тамошњих Срба али не треба га ни потцењивати”, напоменуо је.

Истиче да Трампов тим свакако рачуна на подршку Срба.

“Све речено указује да притисак на преговараче ипак неће бити прејак односно да ће тежиште бити на економским питањима око којих би обе стране, уз нуђење ‘шаргарепе’ пре него ‘штапа’, могле да се сложе”, констатовао је Анђелковић.

Кер Линдзи, професор на Лондонској школи економије, нешто раније, казао је за Глас Америке да САД „желе свеобухватни споразум Србије и Косова“ и да ће то покушати да постигну на састанку 4. септембра.

Он је истакао да због тога очекује велики притисак на председника Србије.

„Американци ће поручити председнику Вучићу да је у најјачој позицији икада, да је сада идеалан тренутак да се постигне свеобухватни споразум са Косовом и да ће му бити захвални ако то уради. И зато мислим да ће бити велики притисак на њега. Он одлази да разговара о економији, али му можда кажу – хајде да потпишемо и тај велики споразум док си овде“, тврди британски професор.

Подели на: