понедељак, 16. септембар 2019. | 04:36

Резултат научног, рецензетског и књжевнокритичког рада

Нити истог клупка, нова књига Ане Стишовић Миловановић.

 

Ова књига настала је у оквиру пројекта , Матријална и духовна култура Косова и Метохије , а издавач је Институт за српску културу Приштина-Лепосавић.

Лепосавић, 19. Јун- У уводном делу књиге, Бруно Шулц,’’ Санаторијум у сенци пешчаника’’, каже како је потребна извесна домишљатост, храбро срце, некаква инвентивност да би нашао ту потку, тај ватрени траг, ту муњу која шиба преко страница књиге. Једнога се треба пазити у тим питањима, ускогруде ситничавости, педантерије и инертне буквалности. Све ствари су повезане, све нити одлазе у исто клупко…

Књига је у садржинском смислу подељена у два пролога, поезију и мисао о књижевности. Настала је у оквиру пројекта, Материјална и духовна култура Косова и Метохије, а одобрило је и суфинансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије . Издавач књиге је Институт за српску културу Приштина- Лепосавић.

Између осталог у првом прологу обрађени су архетипски феномени у Андрићевом делу, На Дрини ћуприја, Проклета авлија и Мост на Жепи. Занимљиво је виђење приношења жртви које је одувек одлика новог рада и напретка. Ауторка овако каже ,’’У страху и понизности, у молитви за помоћ и напредак, људи су одувек приносили жртве боговима.

Жртвоприношење је постојало у свим цивилизацијама старог света, а о њему се говори у митовима и књижевним делима. Жртва је понекад принос земаљски, који се даје као залог стишавања гнева божанства или захвалност за учињену благодат’’, каже ауторка.

Конкретно, како Ана Стишовић Миловановић пише, у Андрићевом роману , На Дрини ћуприја, митски образац приношења људске жртве има најважнију конотацију архетипског симбола. Да би мост могао бити сазидан, требало је принети жртве, које су изузетно вредне. Митски образац грађења употпуњен је легендом о Раду Неимару, који је створио многа велика и трајна дела. У митском сижеу, сачуваном у сећању народа, Неимар је и сам биће, које није од овога света, живео је три људска века , а од безобличја камена и дрвета стварао лепоту’’, наглашава Стишовић Миловановић .

Како у роману стоји, Андрић каже, ‘’када се градњи успротивила Вила бродарица, која носи архетипско поимање природних сила, Неимару би заповеђено да нађе двоје нејаке деце , близнади Стоју и Остоју, по имену да их узида у средње стубове моста.’’

-Жртва која је принета, омогућила је да мост стоји и остане у вртлогу времена. Близанци су реткост , различитог пола још ређи , али митска свест о жртвовању највреднијег дечијег живота , указује на вредност творевине, за коју су жртвовани. У срдишњем стубу налази се и друга људска жртва , коју је мост током градње узео. Млади црнац, помоћник мајстора Антонија, остао је здробљен каменим блоком, а његова смрт се транспоновала у мит о црном Арапину. Он може погледом убити, верује се, јер представља хтонски принцип ове, па и сваке друге градње, каже ауторка.

Радисав са Уништа је свесна И вољна људска жртва принета мосту, која носи архетипску конотацију Исусовог страдања. Како је Андрић рекао,’’… он горе на својој висини није изгледао ни страшан ни жалостан. Напротив, свима је било јасно колико се издвојио и узвисио. Не стоји на земљи, не држи се рукама, не плива, не лети, он има своје тежиште у самом себи, ослобођен земних терета и веза, стоји у роману ‘’На Дрини ћуприја.’’

Ово је само део, који о делу Андрића доноси ова књига, фокусираног на роману , На Дрини ћуприја. Ту су, између осталог И обраде дела Александра Гаталице,’’ Велики рат’’,’’ Успење И суноврат господина Петровића’’, Александар Гаталица, ‘’Соната за лошег човека’’, Повратак приче коју је модернизам прогнао, Милисав Савић,’’- Бугарска Барака’’, Небески топас у ‘’Сеобама’’ , Милоша Црњанског и многи други.
Област поезије доноси, Винаверевов ход по звездама, С. Винавер , Чувари света, Диогенов фењер, Е. Халиловић и др.

Мисао књижевности обухвата три теме,’’ Спречен да буде ишта друго’’ С. Симоновић,’’ Зрење времена у литератури’’ М. Јоковић И’’ Бајка као реалистичка митема’’ В. Живковић.
Проф. др Милисав Савић, каже за књигу , Нити истог клупка, Ане Стишовић Миловановић да је,, Резултат научног, рецензентског и књижевнокритичког рада .

Заједнички именитељ ових текстова, написаних И објављених у последњих неколико година , своди се на тезу да у литератури постоје уочљиве константе , свевременске И општељудске идеје, за којима ауторка трага, базирајући своја тумачења на познавању најновијих теоријских постулата, али И на изразито личном, луцидном И проницљивом промишљању о књижевном стварању.

Уводни део студије је посвећен Андрићу И Црњанском , у чијим делима ауторка проналази упоришта за анализу књижевних текстова с почетка XXИ века, указујући тако на континуитет српске литературе И на њену дубоку везу са наслеђем светске књижевности, закључује Савић.

Различити аутори, каже даље Савић, као И жанрови И поетике за ауторку су представљали својеврсни изазов. Овом књигом др Ана Стишовић Миловановић имплицитно поручује да литературе треба читати пажљиво, инвентивно И домишљато, са пуном свешћу да се књижевно клупко увек изнова намотава И одмотава,,.

Отуда И наслов ове књиге, Нити истог клупка, само оно што је намотано, исто се може И одмотати, никако ни више ни мање од тога .

В. Вукојевић

Подели на: