Са десеткама доктор пре 25. године

Током студија је показао интересовање за бављење научно-истраживачким радом, о чему сведоче бројна признања за ауторске и коауторске радове на Студентским конгресима. Био је стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије

 

Ердин Мехмеди, из Косовске Митровице, је овог јула, пре рока, дипломирао на Медицинском факултету Универзитета из Приштине са привременим седиштем у Косовској Митровици, пре своје 25 године као студент генерације. Импозантна је биографија овог младог Горанца, доктора, рођеног 27.9.1995. године у Косовској Митровици. Основну и средњу медицинску школу је завршио са одличним успехом а Интегрисане академске студије медицине је уписао 2014. године које је протеклог јула окончао пре рока са просечном оценом 9,73, као студент генерације. Врло радо се одазвао да за „Јединство“, чији је реовни читалац, одговори на пар питања.

  • Врло рано сте се одлучили за медицину, у средњој школи па онда Медицински факултет. Шта је то што вас је привукло медицини ?

– Кроз средњу медицинску школу имали смо стално праксу на КБЦ Косовска Митровица и ту сам видео шта значи медицина и то је временом само повећавало љубав према медицини. Било ми је најважније у овом послу како је битно помоћи људима, помоћи да човек оздрави, да се излечи, јер је увек здравље на првом месту. Са уписом факултета моја љубав према овој професији је доживела неки максимум.

  • Медицински факултет је сигурно међу најтежим факултетима, али сте ви пре рока завршили и дипломирали као студент генерације?

– Медицина сама по себи, за оног који је воли није тешка. Јесте да је градиво обимно, али ако волиш оно што радиш није тешко. Било је напорно ових шест година, али због обимности градива и предмета. Но, уколико се озбиљно швати та обавеза, дужност и позив лекара није толико тешка колико се другим људима чини. Постао сам студент генерације иако је моја генерација имала изузетно велики број добрих студената и мислим да је моја генерација у задњих пар година била међу најбољима. Драго ми је што сам био у једној таквој генерацији. Захтевало је доста рада труда и одустајање од других споредних ствари, али све је на крају дало резултат и исплатило се.

  • Шта је то што је био највећи изазов на факултету, који предмет, која област медицине ?

– Има доста предмета и то оних обимних и то ми је био највећи изазов на првој години, та анатомија па патолошка физиологија, па касније интерна и хирургија. Сваки предмет је био изазов за себе, али ако се нешто воли онда није проблем да се то све савлада.

  • Тема за дипломски рад је била веома сложена, шта вас је навело на њу?

– Моја тема је била „Дисекантна анеуризма аорте“, али кардиологија је комплексна сама по себи и са интернистичке стране и са стране кардиохирургије, као посебне гране хирургије. Захтева доста знања, размишљања и јесте комплексна тема. Овде у КБЦ Косовска Митровица нема много искустава о овоме и то је био разлог да одаберем ову грану коју сам обавио на пракси у Турској на професионалној размени. Због те укупне комплексности ја би волео да и даље у мом усавршавању то буде домен мог рада.

  • При крају студија сте били на пракси у Бурси, у Турској, па реците има ли разлике уопште у послу овде и тамо ?

– Што се тиче праксе овде на КБЦ Косовска Митровица је добра али је битно за студента да се усавршава и види праксу на већем нивоу, у већим медицинским центрима. Ја сам један од учесника тог интернационалног програма у Бурси где сам био на кардиоваскуларном одељењу хирургије у трајању од четири недеље. Само сам ја био из Србије али је било студената из других земаља. Мислим да су тамо студенти на пракси ангажованији, да више раде, да стичу функционалније знање информацијама и детаљима који ће бити потребни за праксу. Мислим да се код нас теоријски много више ради него тамо. Градиво је апсолутно исто као овде као тамо, процедуре исте и ту нема разлике. Када је у питању опремљеност болнице, апаратура, медицински инструменти… они су на већем нивоу јер је то милионски град. Међитим, и овде и тамо професори су на једном високом нивоу који су увек уз вас, да помогну, покажу, посаветују…

  • Јесте ли осетели у Бурси колико су ти професори били задовољни вама, вашим знањем и радом?

– Пре свега ти професори у Бурси су нам говорили да ми представљамо наш факултет и нашу земљу и похвали су ме да сам на најбољи начин представио и факултет и земљу Србију. Они тамо све посматрају од флексибилности, до нових услова живота и рада. Заиста су похвалили знање које поседујемо, то им је било највеће задовољство. ззШта даље после факултета ? – Лично се надам послу на факултету, јер је то посебна чар и то је веома битно за једног доброг студента. Надам се и програму Републике Србије да ће запослити 100 најбољих судената што би требало да буде отприлике за годину дана и да добијем жељену специјализацију.

  • Порука академцима медицине, али и уопште?

– Порука свим акдемцима и који су на том путу је да ништа није немогуће. Уколико на почетку делује да је нешто тешко, све се може савладати и да то само зависи од самог студента. Уколико се студент ангажује, уколико себе да 100 одсто ништа није немогуће. Задовољство је да се ради оно што се воли, то није оптерећење и препрека и да ће преданост довести до сваког циља. З.Влашковић

Подели на: