Сабрани научни радови

Приказ педесетог часописа ”Баштина”

Часопис ”Баштина”је гласило Института за српску културу Приштина- Лепосавић које излази три пута годишње, а његов рад суфинансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. У овом броју објављено је више научних радова из различитих области.
Лепосавић, 23. Јуна- Педесети број часописа ”Баштина” изашао је из штампе, а његов садржај чине оригинални научни радови, који нису раније нигде објављивани, из области језика и књижевности, политикологије, социологије, права и економије, историје и историје културе, а објављен је и један приказ. Сви радови штампани су на српском и енглеском језику. Главни и одговорни уредник ”Баштине” је проф. др Драган Танчић, који је на челу уредјивачког одбора који чини још четрдесет четири члана. На корицама ”Баштине”је вињета, Призренско четворојевандјеље, јевандјелист Марко.
Институт за српску културу своју активност последњих двадесет једну годину обавља у Лепосавићу, где је дислоцирана из свог седишта из Приштине. У саставу свеукупног рада је и издаваштво које предстваља часопис ”Баштина”, периодично издање које доноси научне радове који дају допринос науци и научном тумачењу. Из области језика и књижевности, у овом броју је шест радова, рад Марије Јевтимијевић Михајловић, ”Митопоетски алгоритми Бошка Сувајџића”- прилог проучавању поетике и естетике стваралаштва, затим Јасмина Ахметагић писала је на тему Паранојеви у роману ПА КАО, Владимира Табашевића, а Катарина Стевановић има рад ”Турцизми у роману Тестамент , Видосава Стевановића. Један од занимљивих радова савремене тематике насловљен је ”Инстаграм, један од узрока инвазије енглеских речи у употреби српског језика код младих”. Реч је о раду ауторке Марије Вуковић. У области језика и книжевности имамо још рад Марије Бечејски ”Парабаза” у Часу анатомије, Данила Киша и Драгана Станковић пише ”О именичкој деклиминацији у говорима призренско-тимочке дијалекатске области”.
Једананаест радова је у области политикологије, социологије, права и економије. Медју њима, Драган Танчић и Далибор Елезовић пишу на тему”Политички процеси на Косову и Метохји у компаративно-историјској перспективи”. Увек, једнако актуелана косовска тема свакако да изазива највећу пажњу, а сада посебно када смо на почетку још једних преговора са косметским албаницима.
У резимеу овог рада, каже се да аутори разматрају питање политичких процеса на Косову и Метохији у компаративно-историјској перспективи. Анализира се историјска вертикала процеса који су обележили историју српског народа на овом простору, као и политички процеси и догадјаји који су обележили савремену кризу на Косову и Метохији. Реч је о територији, која је била центар српске државности и културе до пада под османлијску власт. Једна од последица османлијске власти који се на неспоран начин може опазити и идентификовати, односи се на процес измене етничке структуре становништва, тако да су Срби као народ, од апсолутне већине постали апсолутна мањина. Таква тенденција се задржала и током двадесетог века, када је Србија и Косово и Метохија ,као њен део била у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Агресијом НАТО на СРЈ су прекршени основни принципи и темељи медјународног права, што је довело до егзодуса српског народа са простора Косова и Метохије. Неспорно је да једнострано проглашење независности покрајне Косово и Метохија 2008. Године ,представља опасност по стабилност Србије, региона и шире. Истраживање показује да Косово и Метохија представља један од фундаменталних чинилаца српског државног, националног и културног идентитета током дугог историјског трајања, каже се у резимеу из овог рада.
У овој области поменућемо још пар радова, Лидија Вучићевић написала је рад ”Инвестициони
токови Србије у мрежи глобалних интереса”, а Слободан Брацановић” Економске визије и хоризонти”. Кенан Адамовић бави се актуелном темом миграционих кретања, а објавио је рад под називом”Безбједносни аспекти мграционих процеса на простору Европске Уније.
У оласти историје у овом броју имамо рад Весне Зарковић ” Фанде и деловање Аустроугарске у Призренском и Пећком санџаку (1900-1905)”, а Вукашин Дедовић написо је рад”Реакције становништва Беранске нахије на анексију Босне и Херцеговине”идр.
Историја културе доноси три рада . Бранкица Поповић пише на тему”Духовна арома времена и културни компромис”, Наташа Младеновић и Јелена Круљ имају заједничи рад ”Стресни социјални и материјални услови као медијатори измедју ратних трауматских искустава и менталног здравја одраслих на Косову и Метохији”. Ова актуелно истраживање свакао ће изазвати пажњу читалаца, а бави се ратним трауматским искуствима становништва са Косова и Метохије и њиховим утицајем на ментално здравље. Ауторке су професорке на Учитељском факултету у Призрену са привременим седиштем у Лепосавићу. Још један рад стигао је са овог факултета, а реч је о заједничком раду Весне Минић и Марије Јовановић” Интегративна наства у савременој основној школи”.
У овом броју ”Баштине” објављен је и приказ Бојана Н. Шева ”Методолошка и теоријска шватања о организованом криминалу” (Синиша Достић, Драган Танчић, Петар Танчић). Реч је приказу уз књигу тројице аутора ”Организовани криминал теоријски и методолошки приступ”, за коју је , измедју осталог рекао, да монографија представља конгломерат најсавременијих сазнања методологије друштвених наука и методологије организованог криминала и научних сазнања из научних области права, политикологије , безбедности и криминалистике.

В.Вукојевић

Подели на: