понедељак, 16. септембар 2019. | 04:27

Сабрани радови истраживача

У издању Института за српску културу нови гласник ”Баштине”

Четрдесет шеста свеска ”Баштине” доноси радове из области књижевности, језика, политикологије и социологије, историје и историје уметности.
Лепосавић, 15. Маја- Тридесет година постојања Института за српску културу Приштина – Лепосавић, обележен је и изласком из штампе и ове свеке ”Баштине”, часописа који периодично обједињује радове истраживача и научних радника који су запослени у овој установи културе. Припрему свеске суфинансирало је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
И у овој свесци област историје изазвала је највећу пажњу истраживача, па је објављено десет радова из ове области. Весна Зарковић писала је на тему , Побуне Арбанаса у Косовском вилајету 1911. Године. Далибор Велојић објавио је рад на тему ,Продор јединица 13 корпуса НОВЈ на Косово 1944. године и угрожавање одступнице групи армија ”Е”, док је Јован Симијановић дао нови Прилог историји постојања ”Трепче” у периоду 1944-1956.године.
Ппроблем исељавања српског и осталог неалбанског народа са Косова и Метохије је стара тема, а њом се бавио Петар Ристановић у теми, Југословенски програм мера и активности за заустављање исељавања Срба и Црногораца са Косова 1987. године. Александар Савић објавио је рад на тему, Српски народ у Старој Србији, а Иван Бецић писао је на тему , Врањска привредна банка А.Д.
Заједнички рад Марије Коцић и Далибора Елезовића носи наслов, Успон Махмуд паше Бушатлије као одраз кризе османоског државног система. Такође заједнички рад Милутина Живковића и Душана Поповића доноси виђење о свештенику Луки Поповићу –пароху суводолском од 1890 до 1943. Године.
Драгомир Бонџић писао је о Описмењавању становништва у Краљеву и околини 1945 до 1950. Године, а Јелена Вукчевић дала је Истраживања средњовековног локалитета Ђуровача.
Из области језика у овом броју објављен је само један рад, Јована Томића, Стативни глаголи у енглеском језику и њихови преводни еквиваленти у српском језику.
У области књижевности, Ана Стишовић Миловановић објавила је рад Комуникација са пишчевом имагинацијом, Ана Мумовић и Стојан Новаковић заједнички су објавили рад , Прва српска историја књижевности као критика, а Снежана Булат писала је на тему Драмски ликови у владарском руху.
У области политикологије и социологије дато је девет радова, а између осталих И рад Ненада Аврамовића И Станимира Ђукића, Старана директна улагања, мотиви , ризици и дупли стандарди.
У сажетку овог рада каже се да је”један од доминантних облика међународног кретања капитала у постранзиционој ери развоја савремених држава постала су страна директна улагања. Развијене тржишне економије кроз приватизацију екс социјалистичких привреда поред својинских права стекли су и право контроле и управљања сразмерно проценту страног улагања. Србија је прихватила међународне стандарде и уградила их у национално законодавство у области страних директних улагања. Стабилан и стимулативни правни оквир чини је погодном државом за страна улагања и поред чињенице да се на КиМ , као њеном интегралном делу, примењују друга правна правила.”
У овој свесци Баштине објављена су и два рада из области Историје уметности, Иване Женарју Рајовић на тему, Прилог проучавању делатности сликара Дичића –иконопис у цркви Светог Николе у манастиру Кончулу код Рашке и Нине Лојовић Милинић, Тематика и распоред живописа на простору Пећке Патријаршије и утицај на живопис у источној Херцеговини у XВИ и XВИИ вијеку.
Објављен је и приказ Мирјане Бечејски , О драми идентитета и тајни стварања у књизи Знамења и Значења, Марије Јевтимијевић Михајловић.
Сви сажеци радова у часопису Баштина преведени су и на енглески језик.
В.Вукојевић

Подели на: