понедељак, 19. октобра 2020. | 18:15

Самит Централно-европске иницијативе

У Риму су обележене три деценије постојања Централно-европске иницијативе која окупља земље ЕУ, Западног Балкана и тзв. европског суседства. Присуствовала је и председница Владе Србије. Још једном је послата порука да земље нашег региона имају европску будућност без обзира на промену методологије приступа о којој се говори у последње време.

 

Два дана после пада Берлинског зида у Мађарској је основана регионална иницијатива зарад помоћи земљама на европском путу. Иако не попут Берлинског, на европском путу је опет зид. Зове се замор у проширењу. Он брине скоро половину чланица Централно-европске иницијативе које Унији стреме, а посебно после одлуке да Северна Македонија и Албанија не добију датум за почетак преговора.

Извештај Сање Љубисављевић Бекић
“Ми ћемо наставити истим путем, не зависи од нас. Даћемо све од себе да остваримо своје циљеве, а онда је све на њима”, рекао је премијер Албаније Еди Рама.

“Рекла бих да је са новом Европском комисијом коју сада имамо дошла нова енергија која мени даје разлоге оптимизам”, навела је председница Владе Србије Ана Брнабић.

Земље које желе у Унију заглављене су између два европска става – Макроновог који предвиђа и назадовање и групе земаља које имају нешто блажи приступ.

“Централно-европска иницијатива стоји између истока и запада. Отворили смо и представништво у Бриселу да бисмо били веза између ЕУ и земаља које желе да буду њени чланови. Италија верује у ширење ЕУ на Западни Балкан, неће стати док се коначни циљ не постигне”, навео је италијански премијер Ђузепе Конте.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић рекао је да ако постоји једна земља која заговара проширење уз испуњавање критеријума да је то Хрватска.

“Ми сматрамо да идеје које смо чули, које се односе на методологију, могу доћи у обзир ако ће додати нову квалитету, побољшати и убрзати процес. Ако је ријеч о новој методологији или неким механизмима који би га успорили, учинили га тежим још, захтјевнијим, којим би било теже остварити циљ, онда то није добро”, истакао је премијер Хрватске Андреј Пленковић.

Учесници самита Централно-европске иницијативе
Учесници самита Централно-европске иницијативе
Самиту је присуствовао и шеф словеначке дипломатије Миро Церар.

“Словенија не пристаје да се евроинтеграцијски процес зауставља или враћа, већ да се интензивира”, истакао је министар спољних послова Словеније Миро Церар.

О српској европској перспективи, а у ишчекивању предлога Комисије почетком године, Ана Брнабић је разговарала са комесаром за проширење ЕУ.

“Разговарали смо о томе да он можда издвоји време за посету Републици Србији до краја јануара. Он је потврдио ту нову енергију и потврдио да и са новом методологијом коју можемо очекивати, то може ићи само у смеру много брже динамике, много јаснијих услова који се стављају пред земље које желе да постану чланице ЕУ и много веће предвидљивости и јаснијих сигнала за земље каква је Србија”, казала је премијерка Брнабић обраћајући се новинарима.

Док се чека зелено светло на европском путу, проходнији је економски, отуда је то друга тема на агенди.

“Изузетно важна ствар о којој смо разговарали су квоте на увоз челика које је ЕУ увела свим трећим земљама, па тако и Србији. Ја сам и комесару Вархељију рекла да је то свакако и политичко питање које ми желимо да покренемо са Европском комисијом. Он ми је обећао да ће разговарати са комесаром за трговину Хоганом разговарати о томе и ја се надам и очекујем да ћу ускоро путовати у Брисел да разговарамо заједно о томе”, навела је Ана Брнабић.

У три деценије постојања Иницијативе која има своје фондове и ако не велике стало је 170 заједничких пројеката – од реформе малих предузећа до обнове пруга. Вредни су готово 30 милиона евра.

Подели на: