Ситуација у свету се мења, нама у прилог

Др Ранко Бабић, професор Факултета техничких наука у Косовској Митровици и књижевни стваралац.

Косово се није консолидовало као држава, признања се повлаче, представници САД и ВБ су се повукли из Агенције за верификацију имовине, доминација Запада се убрзано круни. Потребно је бити стрпљив и постојан, каже др Бабић
Професор др Ранко Бабић, са Електротехничког факултета Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, предаје на катедри за електронику и телекомуникације на ФТН. Аутор је и коаутор више научних радова од којих се по значају издваја и докторски рад под називом „Један прилаз препознавању елемената рукописа“. Професор Бабић је аутор више књига поезије међу којима су: „Дубине висина“, „Пола човек пола човек“, „Деца су већа од деце“ и „Калуп за наличје“. Објавио је и веома занимљив и сасвим необичан роман „Крук“. Као професор и човек који сасвим нормално подноси и живи трагичну, неспокојну и непредвидиву косовско-метохијску свакодневицу, говори за „Јединство“ о свом виђењу актуелне стварности на овој српској територији.

  • Како гледате на све чешће сурове потезе Приштине (хапшења, убиства, таксе, напади на светиње…) у покушајима да протера преостало српско становништво са Косова и Метохије?

-У питању је нервоза и журба. Косово се није консолидовало као држава, признања се повлаче, представници САД и ВБ су се повукли из Агенције за верификацију имовине, доминација Запада се убрзано круни. Потребно је бити стрпљив и постојан.

  • Како се ти поступци одражавју на рад образовних институција, и да ли ремете наставни процес?

-То нарушава спокој потребан за наставни и научни рад. Међутим, ми у таквој атмосфери живимо деценијама И успешно се носимо са тиме о чему сведоче наши резултати. Оно што је пре само две деценије било незамисливо, да Шиптари присвајају српске цркве и манастире, данас представља опасност високог ризика која се догађа на наше очи и на очиглед светске јавности.

  • Шта би ваљало чинити да се зло не догоди?

-Масовна и упорна дипломатско – информативна офанзива према свим важним међународним факторима, масовне прославе верских празника. Постоји много начина да се парира тим покушајима. Отежавајућа околност је однос режима у Црној Гори према СПЦ али у суштини то се може претворити у аргумент против с обзиром на синхронизованост настојања.

  • Међународна заједница није до сада показала озбиљнији и снажнији потез да натера Приштину да повуче неразумне таксе. Све се креће неканалисано. Шта се може очекивати у том смислу?

-Повлачења представника САД И ВБ из Агенције представља помак, сусрет Вучића и Помпеа је јак сигнал да се мења наступ. Свакако је то у вези са изборима у САД јер им треба опипљив резултат па ће бити спремнији на уступке нама, али опрез. Укупна ситуација у свету се мења нама у прилог.

  • Шта препоручујете младима у ризичним ситуацијама каквих је уназад неколико година све више?

-Није захвално мимо њихових родитеља давати препоруке које се тичу ризика и безбедности али бих мом детету рекао да буде опрезно и да сагледа позадину тога.

  • Имају ли високошколске институције на Косову и Метохији довољно кадрова за обављање квалитетне наставе и какве генерације студената стварате?

-Одговорићу кроз пример мог Факултета техничких наука у Косовској Митровици. Велики број објављених научних радова у иностраним научним часописима са тзв. СЦИ категоријом, велики број цитата, широка издавачка делатност, лабораторије, међународни Ерасмус – пројекти. На факултету смо у оквиру једног таквог пројекта пустили у рад велики ТВ студио какав би пожелели многи велики градови у Србији.

  • Где се запошљавају студенти са Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, и колико их има који одлазе у иностранство?

-Запошљавају се на Косову и Метохији, у унутрашњости Србије а један део одлази у иностранство, мада немам прецизне податке.

  • Поред стручних радова пишете и поезију и прозу. Да ли је и то, ипак, и начин да лакше поднесете сурову свакодневицу косовског чвора?

-Свакако да, али можда још боље помаже сагледавању ситуације у региону и свету, која се брзо мења и њено преламање на Балкану и Косову и Метохији. Такође помаже и историја ових простора са свим недаћама које су наши преци истрпели да бисмо ми били ово што смо.

С.Ђукић

Подели на: