субота, 29. јануара 2022. | 02:15

Скроман живот у слози и радости

Ана пореклом Мађарица из Панчева заволела је Косово и Метохију од првог дана када се удала за Жику пре 18. година. Венчали су се и крстили децу у манастиру Драганцу. Жика обрађује земљу у закуп од Албанаца који су земљу купили од Срба из села Зебинца који су се иселили и продали дедовину

 

 

У једној од седам преосталих српских кућа у махали Ђоропадина на територији села Зебинца, у општини Ново Брдо, живе Жика Костић (47), супруга му Ана (37) и њихово петоро деце. Најстарија Тијана има 17 година, Михајло је недавно напунио петнаесту годину, две године млађи од њега је Александар, а сестра им Даница има 12 година. Најмлађи члан ове породице је четворогодишња Теодора. Прошле године за Видовдан Ана, која је иначе по националности Мађарица, за Видовдан је добила орден мајке са више деце, коју традиционално додељује Епархија рашко-призренска. Кад крочите  у кућу Костића, ма у које доба дана то било, прво што ћете осетити и доживети јесте гостропримљивост и са Жикине и са Анине стране. Деца су им лепо васпитана и вредна. Ова породица живи скромно у слози и одлучна је да остане у Зебинцу.

– Изградњу куће нам је помогло Министарство за заједнице и повратак, пре око пет година, када је на његовом челу био Далибор Јевтић и хвала им на томе. Игуман манастира Драганца, отац Иларион нам је помогао да доградимо још једну собу, тако да сада имамо  колико толико довољно простора за живот. Хвала Богу деца су добра и здрава и то је најважније у животу. Може човек да има куле и градове, али ако нема слоге и здравља неће бити задовољан – рече нам Ана, када смо након Божића посетили њено домаћинство. Ова надасве вредна домаћица удала се за Жику пре 18 година и како каже заволела је од првог дана Косово и Метохију. Пре две године Жика и Ана су  склопили и црквени брак, а истог дана крстили децу у манастиру Драганцу. Због короне како нам рекоше направили су скромно славље. Иначе Жика је радник предузећа за одржавање путева „Магистрала” и већ неко време ангажован је на пословима око одржавања манастирског комплекса Драганац. Ана нема стално запослење.

– Живимо од моје плате која износи око 30.000 динара и  од дечјег додатка који добијамо од Републике Србије. Имамо 20 ари земље, међутим ја узимам у закуп неколико хектара земље од Албанаца који су овде купили земљу од неких Срба који су им је продали. Имамо козе, овце, кокошке, свиње. Узгајао бих и краве, али немам услова. Немам довољно простора за шталу – рече нам Жика. Костићи се баве и повртарством. Поседују један пластеник који им је како рекоше дала протиница Светлана Стевић из народних кухиња. Такође имају и малу такозвану спољну башту где узгајају поврће за сопстевене потребе. Тог дана када смо их посетили  (10. јанура) Даници је био рођендан. Мама Ана, иначе врсна домаћица, бејаше поранила како би спремила рођенданску торту.

– Деца су нам добра и скромна и ми смо пре свега пресрећни због тога – рече нам Ана. Александар који иде у 7 разред је веома талентован за мали фудбал. Волео би каже да једног дана постане познати фудбалер. Пре две године био је са својим вршњацима из Новог Брда у Републику Српску и тамо је учествовао на једном фудбалском трурниру. Освојио је пехар као најбољи играч. У Новом Брду не постоји школа фудбала, па млади Александар тренира на ливади испред куће. Волео би како нам рече да има професионалног тренера, али за сада у средни у којој живи услови за тако нешто не постоје. Костићи су иначе недавно прославили крсну славу Светог Николу,  ових дана и Божић. На питање да ли желе да прошире породицу, рекоше нам да би то радо учинили, јер деце никад доста. Међутим, због Аниних здравствених разлога нису у могућности да то ураде.

– Деца су највеће богатство и деце никад доста и нек су жива и здрава наша и сва деца овог света –  каже Жика. И он и Ана    веле волели би да им деца заврше и факултет, јер су добри ученици. – Примања су нам скромна, али ваљда ће Бог да отвори пут да се некако снађемо да обезбедимо деци даље школовање, кад заврше средњу школу – каже Жика. Жика и Ана су се, како нам рекоше, венчали  склопивши црквени и грађански брак. Међутим, када је у питању грађански брак имају потешкоћа с приштинским институцијама по питању регулисања личних докумената за Ану.

– Овде не признају то што смо се венчали по законима Републике Србије и имамо проблема. Ана нема  овдашњу личну карту. Покушавали смо на много начина и преко многих да овај проблем решимо. Нисмо успели у томе, али нећемо одустати. Надамо се у подршку људи који могу да нам помогну око овог питања – рече нам Жика. С.Ивковић

Подели на: