уторак, 03. августа 2021. | 12:08

СРБИ И ДАЉЕ БЕЗ СИГУРНОСТИ И СЛОБОДЕ

Прoтерано близу 250.000 Срба и неалбанацa , преостало још око 130.000 Срба. Вратило се тек 1,9 %. Косово постало НАТО држава. Кфор данас броји 3.482 војника из 27 земаља

 

 

Протеклог 12. јуна навршило се 22 године од почетка доласка међународне војне и цивилне УН мисијe, оличене у Кфору и Унмику на Косову и Метохији. И после толико година Срби овде немају безбедност и слободу кретања, док им је имовина и даље даноноћно на удару Албанаца. Повратак протераних тек је симболично остварен. Војно- -технички споразум у Куманову потписан је 9. јуна 1999. године на војном аеродрому код Куманова у Македонији и означио је крај НАТО бомбардовања СР Југославије. Споразумом су прекинути ваздушни удари НАТО на СРЈ а дан касније у Њујорку је усвојена Резолуција 1244 у Савету безбедности ОУН. Резолуцију 1244 усвојио је Савет безбедности УН на свом 4011. састанку 10. јуна 1999. године. Овом резолуцијом је загарантован суверенитет и територијални интегритет Србије (СРЈ), а за покрајину КиМ је предвиђена „широка аутономија“ у оквиру Србије.

Р – 1244 ГАРАНТУЈЕ СУВЕРЕНИТЕТ СРБИЈЕ НА КИМ

Кфор је 12. јуна 1999. године на темељу Резолуције 1244 Савета безбедности УН почео да стиже на Косово са 44.000 војника из 39 држава света. У току 2007. године тај број је смањен на 16.000, а данас је 3.482 војника из 27 земаља. Са доласком Кфора на Косово је 1999, 2001 и 2002. године стигло и 10.000 УН полицајаца из 53 земље света и невероватних, око 10.000 административних и других УН радника распоређених у свих тадашњих 30 општина Косова и Метохије, што је било око 65.000 пристиглих странаца на Косову из више од 100 земаља света за пар месеци. Зона одговорности Кфора подељена је на пет региона: Север под управом Француза, Исток под командом САД, Југ под заповедништвом Немачке, Запад под управом Италије и Центар којим командује Велика Британија. Сада су одговорности подељене у два сектора, који се зову Исток и Запад. Занимљиво је да је од доласка Кфора до данас страдало у разним несрећама чак 213 војника Кфора. Страх, немање слободе кретања, напади и пљачке, економска безперспективност укочили су повратак Срба на КиМ. Од близу 250.000 протераних вратило се само 1,9 одсто или тек око 3.800 расељених Срба у 50 – так места, највише у Метохији, у општинама Клина и Исток.

КФОР НИЈЕ ЗАШТИТИО СРБЕ

Са доласком Кфора није дошла никаква сигурност Срба већ је са доласком међународне војне и цивилкне мисије почело највеће насилно протеривање Срба из јужне српске покрајине. Срби су у току 1999. и марта 2004. године протерани из равно 314 места са Косова и Метохије. У многим градовима Срби живе у симболичном броју. Данас у више општина на Косову и Метохији Срба нема ни у једном општинском месту : Качанику, Малишеву, Глоговцу, Сувој Реци и Штимљу…. После три деценије бојкота српских пописа становништва Албанци су у априлу 2011. године организовали први попис становништва када је регистровано 1.733.872 становника на Косову и Метохији, или око 700.000 мање од процена које су до тада давали Приштина, Кфор и УНМИК. Срби су овај попис углавном бојкотовали. Према попису становништва из 1981. године на Косову и Метохији је живело 1.956.196 становника од којих је било 214.555 Срба или 11 %. Албанаца је тада било 1.596.072 или 81,6 %. Но, иако нису излазили на приштински попис становништва, број Срба на Косову и Метохији је скоро тачно познат јер их је остало толико мало, око 130.000, онолико колико их је овде живело око 1500. године. У четири српске општине на северу Косова и Метохије: Зубином Потоку, Лепосавићу, Звечану и северном српском делу Косовске Митровице живи близу 60.000 Срба, у Косовском Поморављу, општинама : Ново Брдо, Гњилане, Косовска Каменица и Косовска Витина, у равно 73 места, живи око 30.000 Срба, у Косовском округу (Приштина) око 20.000, Штрпцу 11.000 и у Метохији око 5.000. Зоран Влашковић

Подели на: