Срби и даље без сигурности и слободе

 Протерано близу 250.000 Срба и неалбанаца, преостало још око 130.000 Срба. Вратило се тек 1,9 посто. Косово постало НАТО држава у коме и данас 200 припадника косовске полиције даноноћно чува 24 српске светиње, цркава и манастира као и споменик на Газиместану, док КФОР даноноћно обезбеђује Високе Дечане

 

Навршиле су се две деценије од доласка међународне војне и цивилне УН мисије, оличене у КФОР- у и УНМИК- у, на Косову и Метохији, а да Срби и после толико година овде немају безбедност и слободу кретања, док им је имовина и даље даноноћно на удару Албанаца а повратак протераних тек је симболично остварен. Војно-технички споразум у Куманову, или Кумановски споразум, потписан је 9. јуна 1999. године на војном аеродрому код Куманова у Македонији и означио је крај НАТО бомбардовања СР Југославије. Споразумом су прекинути ваздушни удари НАТО на СРЈ, а дан касније, у Њујорку, је усвојена Резолуција 1244 у Савету безбедности ОУН. Резолуцију 1244 усво
јио је Савет безбедности УН на свом 4011. састанку 10. јуна 1999. године. Овом резолуцијом је загарантован суверенитет и територијални интегритет Србије (СРЈ), а за покрајину КиМ је предвиђена „широка аутономија” у оквиру Србије. Споразум су 9. јуна, у вечерњим часовима, у име СР Југославије потписали генерал- пуковник Војске Југославије Светозар Марјановић, испред Генералштаба ВЈ и генерал-потпуковник полиције Обрад Стевановић испред Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Са друге стране, у име ме
ђународних снага НАТО и КФОР, споразум је потписао британски генерал-потпуковник Мајкл Џексон. Први дан преговора одиграо се у кафани „Европа” у месту Блаце на македонској територији, одмах после границе са Југославијом а онда у француској војној бази крај Куманова.

Р – 1244 ГАРАНТУЈЕ СУВЕРЕНИТЕТ СРБИЈЕ НА КиМ

Кфор је 12. јуна 1999. године на темељу Резолуције 1244 Савета безбедности УН почео да стиже на Косово са 44.000 војника из 39 држава света. У току 2007. године тај број је смањен на 16.000, а данас је свега око 4.600 војника из 31 земље. КФОР представљају међународне мировне снаге УН – а под вођством НАТО – а чији је основни задатак чување реда и мира, односно стварања и одржавања сигурности на Косову и Метохији. Са доласком КФОР – а на Косово је 1999, 2001. и 2002. године стигло и 10.000 УН полицајаца из 53 земље света и невероватних, око 10.000 административних и других УН радника распоређених у свих тадашњих 30 општина Косова и Метохије, што је било око 65.000 пристиглих странаца на Косову из више од 100 земаља света за пар месеци. Зона одговорности КФОР – а подељена је на пет региона: Север под управом Француза, Исток под командом САД, Југ под заповедништвом Немачке, Запад под управом Италије и Центар којим командује Велика Британија. Косово је постало НАТО држава у коме и данас 200 припадника косовске полиције даноноћно чува 24 српске светиње, цркава и манастира и споменик на Газиместану, док КФОР даноноћно обезбеђује Високе Дечане. Страх, немање слободе кретања, напади и пљачке, економска бесперспективност укочили су повратак Срба на КиМ.
Од близу 250.000 протераних вратило се само 1,9 одсто или тек око 3.800 расељених Срба у 50-так места, највише у Метохији, у општинама Клина и Исток.

КФОР НИЈЕ ЗАШТИТИО СРБЕ

Са доласком КФОР – а није дошла никаква сигурност Срба већ је са доласком међународне војне и цивилне мисије почело највеће насилно протеривање Срба из јужне српске покрајине. Срби су у току 1998. и 1999. и марта 2004. године протерани из равно 314 места са Косова и Метохије. У многим градовима Срби живе у симболичном броју па тако у Приштини данас има још 38 Срба, Ђаковици четири, Призрену 28, Пећи 25, Клини 50, Урошевцу двоје… Данас у више општина на Косову и Метохији Срба нема ни у једном општинском месту : Качанику, Малишеву, Глоговцу, Сувој Реци и Штимљу….. После три деценије бојкота српских пописа становништва Албанци су у априлу 2011. године организовали први попис становништва када је регистровано 1.733.872 становника на Косову и Метохији, или око 700.000 мање од про
цена које су до тада давали Приштина, КФОР и УНМИК. Срби су овај попис углавном бојкотовали. Према попису становништва из 1981. године на Косову и Метохији је живело 1.956.196 становника од којих је било 214.555 Срба или 11 посто. Албанаца је тада било 1.596.072 или 81,6 посто. Но, иако нису излазили на приштински попис становништва, број Срба на Косову и Метохији је скоро тачно познат јер их је остало толико мало, око 130.000, онолико колико их је овде живело око 1500. године. У четири српске општине на северу Косова и Метохије: Зубином Потоку, Лепосавићу, Звечану и северном српском делу Косовске Митровице живи близу 60.000 Срба, у Косовском Поморављу, општинама: Ново Брдо, Гњилане, Косовска Каменица и Косовска Витина, у равно 73 места, живи око 30.000 Срба, у Косовском округу (Приштина) око 20.000, Штрпцу 11.000 и у Метохији око 5.000. Данас у више општина на Косову и Метохији Срба нема ни у једном општинском месту : Качанику, Малишеву, Глоговцу, Сувој Реци и Штимљу. З. Влашковић

Подели на: