четвртак, 26. новембра 2020. | 15:40

Српска светиња чека обнову и вернике

Према неким средњовековним жаписима и казивањима, али и на основу архитектуре манастирског комплекса, претпоставља се да је он грађен у 14. веку и да га је саградио светогорски монах Старац Исаија. Манастир је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице и записано је да је био напуштен током велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем

 

Надомак макадамског пута који из косовскокаменичког села Доњег Мочара води у Горње Мочаре, налазе се прилично добро очувани остаци средњовековног православног манастира Убожац, или још познатим под именом Рђевац. Према неким средњовековним записима и казивањима, али и на основу архитектуре манастирског комплекса, претпоставља се да је он грађен у 14. веку и да га је саградио светогорски монах Старац Исаија са својим родитељима, који су били властелини српског краља Милутина, а касније се замонашили баш у овом манастиру. Претпоставља се да се њихови гробови налазе, такође, у оквиру манастирског комплекса. Старац Исајиа је иначе, како је записано, био пријатељ и саветник цара Душана, а касније и кнеза Лазара. Манастир је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице и записано је да је био напуштен током велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем 1690. године. И данас су овде поред остатака цркве добро видни остаци, трпезарије, подрума зидова на којима су и две куле од чега се састојао овај манастирски комплекс, где Срби из оближњих села долазе свеког 8. маја на Марковдан, када се овде богослужи литургија и бира се кум славе. У периоду од 1963. до 1966. године овај манастирски комплекс је делимично археолошки истражен, 1990. године је стављен под заштиту Завода за заштиту споменика Републике Србије као споменик културе од изузетног значаја. Међутим, од тог времена укључујући и данашњи период није се ништа урадило на плану рестаурације манастирског комплекса, осим што је надомак манастирске цркве подигнута мала зградица, а подигли су је Срби из косовскокаменичког краја, чија је намена да се током њиховог окупљања на Марковдан на овом месту, у том објекту приреди свечана „трепеза љубави“. Истом приликом озидан је и бунар, такође надомак цркве, чија је вода хладна и питка. У прошлом веку српски антропогеограф Атанасије Урошевић у својој књизи „Новобрдска Крива Река“, а на основу свог истраживања записао је да су људи назвали манастир Убожац, Рђевац, због тога што у његовој близини није било текуће воде за пиће, већ се манастир снабдевао водом из бунара. И дан данас уз саме камене зидове који опасују манастир неколико стабала старих сорти крушака, које се не срећу често и свуда у новије време и које и дан данас рађају и како сви они који их пробају кажу да су слађе од меда.

– Идемо сваке године на Марковдан у наш слатки манастир. Тако су радили и наши стари, тако радимо и ми. Поклонимо се пред олтаром, помолимо се Богу, запалимо свеће за здравље и напредак и поменемо и наше преминуле – рече нам Благица Васић из Доњег Мочара, села у коме је остало педесетак Срба. Слично се може чути и од других Срба у околни. Многи од њих живе у нади да ће манастирски комплекс Убожац пре или касније, пре свега уз Божју помоћ, заблистати у свом пуном сјају, како то ова српска светиња и заслужује и да ће у њему бити много више верника. Додајмо и то да су недавно неки албански косовски медији пренели информацију да је манастир Убожац повезан са верском историјом Албанаца. С.И.

Подели на: