Станковић: Вучић резигниран, али није дигао руке од Косова

Председник Александар Вучић је резигниран одбацивањем његовог предлога о компромисном решењу, али није дигао руке од Косова и Метохије, као кључног приоритета своје политике, оцењује Дејан Вук Станковић.

 

Порука председника Србије, “шта је решење сада, осим што ће Косово, не мојом вољом или што сам ја признао, добити независност и сувереност на целој територији”, израз је, каже Станковић, његовог дубоког и искреног разочарења, али не само то:

“То је изјава која у неку руку представља један политички и морални став, а са друге стране представља и једну врсту интерпретације, односно могућег сценарија тока догађаја, како на терену, тако и у међународној арени”, оценио је Станковић.

Станковић, наиме, сматра да је том изјавом Вучић пре свега изразио забринутост најгорим могућим сценаријом који се може догодити за Србију и српски народ на КиМ, да Албанци добију пун суверенитет над читавом територијом Косова и Метохије, уколико се не буде инсистирало на рационалном и одрживом компромису. Такав компромис, према његовим речима, у овом случају подразумева залагање за идеју фер разграничења између Срба и Албанаца.

Станковић сматра да није реч о дефетизму и предаји, ни у разговорима са албанском страном у Бриселу, ни у разговорима са међународним актерима, “који ће уследити најпре у Паризу, а, претпостављам, и у даљем току преговарачког процеса”.

Упитан шта су претпоставке да управо конференција у Паризу да неки опипљив резултат када је реч о Косову и Метохији, Станковић каже да је прва претпоставка да Приштина укине антицивилизацијске таксе.

“Када таксе буду укинуте и албанска страна покаже минимум добре воље и одустане од још неких, такође нереалних, захтева записаних у резолуцији косовске скупштине, могуће је, истиче Станковић, очекивати да се полако, уз узајамне компромисе, корак по корак, долази до неког одрживог и рационално прихватљивог решења. То је једини начин да се у Паризу не понови Берлин. Да састанак у Паризу не буде искључиво протоколаран, већ да има неки садржај у међународно правном смсилу, потребно је да дође до укидања такси и до показивања онога чега је било најмање, рационалности и добре воље албанске стране да се тражи компромисно решење”, указао је Станковић.

Ипак, његов утисак је да такав план, иако преко потребан, још увек није у главама албанских политичара, нити у главама свих политичара у међународној заједници, који могу да изврше кредибилан притисак на албанску страну да прихвати идеју о преговорима као основу за неку врсту политичког и историјског компромиса. Стога Париз, каже он, представља ново искушење, али и могућност:

“Нуди исте теме које су пред нама биле и у Берлину, али, имам утисак да сама спремност француског председника Емануела Макрона и немачке канцеларке Ангеле Меркел да се укључе у тај процес може да пружи и већи ауторитет самом састанку и да код албанске стране произведе, невољно, али засигурно, идеју да морају и они у том процесу нежто да дају, што до сада није био случај”, оцењује Станковић.

Он сматра да би успех било чак и то да дође до деблокирања преговарачког процеса, што би био оптимум, узимајући у обзир садашње стање у преговорима.

Подели на: