Старовић: Приштина гура прст у око актуелној председничкој администрацији САД

Немања Старовић из Центра за друштвену стабилност изјавио је за Косово Онлајн да најава председника косовске владе Авдулаха Хотија, по којој ће Приштина наставити са кампањом потраге за новим признањима независности као и за чланством у међународним организацијама, указује на то да косовски Албанци одустају од недавно обновљеног дијалога са Београдом.

 

 

Разлог за то би ваљало тражити у одбијању Београда, али вероватно и дела међународне заједнице, да изађе у сусрет нереалним, максималистички постављеним амбицијама Приштине, које се огледају у најавама њихових званичника, по којима ће обновљени процес дијалога резултирати признањем косовске независности од стране Београда у наредних неколико седмица, сматра Старовић.

Суочени са немогућношћу реализације такве агенде, али и са отварањем по њих незгодних тема, као што је коначно формирање Заједнице српских општина и регулисање имовинских права, косовски Албанци на овај начин практично одступају од преговарачког стола и ефективно блокирају наставак дијалога, каже он.

“Тзв. двоструки мораторијум, који подразумева застој у кампањи Београда за повлачење признања једнострано проглашене независности Косова, али и обустављање покушаја Приштине да стекне нова признања и ступи у чланство међународних организација попут Унеска и Интерпола, представља понуду коју је српска страна упућивала више пута, а која је прихваћена тек недавно, уочи вашингтонског самита планираног за 27. јун”, подсећа Старовић.

С тим у виду, сматра, напрасно одустајање од тог аранжмана представља још један прст који Приштина гура у око актуелне председничке администрације САД, а пре свега специјалног изасланика Ричарда Гренела.

“Свој однос према Гренеловој иницијативи, која се базирала превашодно на унапређењу економске сарадње, а што је и једна од првих тема коју су кандидовали европски посредници, приштинска страна је показала ничим утемељеним повезивањем те теме са сопственим захтевима за некаквом ратном одштетом. О тако нечемо је свакако бесмислено разговарати, пошто рат на Космету 1998-99. године, не рачунајући агресију НАТО-а, није имао карактер међународног оружаног сукоба, већ обрачуна наших снага безбедности са сепаратистичком герилом терориста из тзв. ОВК”, рекао је Старовић.

Извесно је, каже, да обнова албанске кампање неће уродити никакавим плодом, пошто су од 2015. године наовамо изгубили готово све битке за чланство у међународним организацијама, док је Београд успео да спусти број признања косовске независности на испод половине од укупног броја чланица Организације Уједињених нација.

“Важно је да у овом моменту реакција званичног Београда буде суздржана, али у исто време и одлучна, чиме ћемо јасно показати да не пристајемо на двоструке аршине, чувајући притом кредибилет који смо као конструктивна и одговорна страна у дијалогу изградили претходних година”, поручује Старовић.

Предвидивост која одликује спољну политику Београда подразумева заснованост политике на принципима и универзално прихваћеним вредностима, што нам уједно даје за право да исти приступ захтевамо и од свих осталих који су укључени у преговарачки процес, тврди Старовић и додаје да српска страна мора захтевати реакцију европских посредника, у најмању руку у виду јасне осуде нових једностраних потеза Приштине, као и подразумеване искључиве одговорности Приштине за све нежељене последице тих потеза до којих би могло доћи у наредном периоду.

Уместо подилажења максималистичким очекивањима домаће јавности на Косову, којима уопште нису управљали претходних година, већ су их у континуитету подгревали, албанским лидерима би било паметније да пажљиво послушају недавну изјаву Дејмона Вилсона, извршног потпредседника веома утицајног Атлантског савета из Вашингтона, у којој говори да је дијалог две стране од великог интереса за Београд, али да за Приштину представља императив без било какве алтернативе, закључио је Старовић.

Подели на: