Сумњам да ће ово бити суд права и правде

Специјални суд за злочине ОВК формиран је  како би  се процесуирали наводи  из истраге које је за Савет Европе сачинио Дик Марти. Мартијев извештај је одјекнуо у јавности пошто је  наведена веза највиших команданата ОВК са ратним злочинима, прогонима  неалбанског становништа, као и трговини  органима заробљених Срба. О Специјалном суду за злочине ОВК  за „Јединство” говори врсни правник и познати адвокат Горан Петронијевић

 

  • Због односа  међународне заједнице и међународних судова према српским жртвама,   да ли ће  Специјални суд за злочине ОВК  казнити  или аболирати  челнике ОВК?

– Могуће је и једно и друго. Ја више верујем у ово друго,  а то је да се  овим начином рада  пере биографија  албанских  политичара, односно припадника ОВК  који су данас у политици. Нисам оптимиста и не верујем у успешан рад тог суда, посебно што ту има много правних проблема за које не знам како ће сада да реше. Имам утисак да су намерно тако радили. Јер, ово што сада раде,  требали  су да  раде пре пет година. Они причају о томе да ће бити подигнуте оптужнице. Какве оптужнице, ако  тек испитују осумњичене  који    се још нису изјаснили о  томе ко је сведок а ко је осумњичени. Све је то доста магловито.  Ја   сумњам да активирање тог суда може да има два прикривена циља. Један  је политички притисак на албанско руководство, јер  у појединим  деловима не слуша своје менторе из Вашингтона, па ће им ово бити као претња, јер се од њих  очекује да буду још послушнији.  А са друге стране може да буде једна врста замке.

Иначе,  ја ових дана водим полемику са неким људима одавде који упорно  говоре о томе  како је то суд ОВК и како  ће он само  судити ОВК. Нигде не пише у њиховом статуту. Тај суд ради по косовском закону и уставу. Статут тог суда предвиђа одговорност за кривична дела  у  периоду 1998, 1999, 2000. године. Према томе, не постоје тамо само Албанци или припадници ОВК  већ сви они који су учинили  злочине у том периоду могу се наћи пред тим судом. Дакле, једна од прикривених варијанти због чега је тај суд основан и због чега ради, могу да буду предмети које  занимају првенствено САД. Ја сам и  именовао да је то предмет браће Битићи, за који им је животно стало да га реше  и покушавају на све могуће начине да то ураде. Тужилаштво за ратне злочине тај предмет није разрешило, а САД  имају огромно интересовање.  Тако да се врло лако  може  десити да се тај предмет нађе пред Специјалним  судом а можда и још неки други.

 

Постојање и почетак рада тог суда мени не улива поверење, и не очекујем да  ће тај суд радити у свему по правди, по праву, да испоштује правило универзалности злочина и жртве

 

Постојање и почетак рада тог суда мени не улива поверење, и не очекујем да  ће тај суд радити у свему по правди, по праву, да испоштује правило универзалности злочина и жртве. Да ни злочинац ни жртва не могу да имају ни боју ни веру ни расу, него да свако онај ко је  починио злочин, одговара а ми знамо да од њих нико није одговарао. Све то што се дешава, ови позиви и одласци имају одређени ефекат на албанско руководство  и очигледно је присутна једна врста страха. Тај страх гоне некаквим јуначењем. Са друге стране може врло лако да се деси да они већ унапред имају и знају обећање Вашингтона да њима неће ништа лоше да се деси, него једноставно треба да се ради,  не да би се урадило,  него да би се  одбранило.

  • Како  објаснити да је 20 година требало да се формира такав суд  и  како стоје ствари по питању доказа након 20 година?

– Па сигиурно доказивање  нечег   након 20 година,  поготово са оваквим односом према злочину, није добро.  Они  20 година славе као херојство а не као злочин.  Са таквим односом према злочину ОВК   много тога  се изгубило, као и велики број доказа који су били доступни у периоду рада Хашког трибунала,  када је суђено Харадинају.  Због чега нису и остале процесуирали када и Харадинаја  у Хашком суду. Шта је са Кадријем Весељијем, Љуштакуом, Сељимијем и осталима. Значи сви су они требали да се нађу пред Хашким трибуналом,  да је то рађено како треба. Сама чињеница да се они нису у том периоду нашли пред Хашким трибуналом говори о једној озбиљној дискриминацији Срба и потврђује чињеница да је Хашки трибунал био трибунал за Србе.

  • Рамуш Харадинај је био два пута у Хашком трибуналу и оба пута пуштен услед недостатка доказа.  Да ли је Србија имала и  достављала ваљане  доказе   за злочине Рамуша Харадинаја?

– Рамуш Харадинај је први пут ослобођен, а онда је делимично укинута пресуда па се у поновном поступку судило за само један део онога што се судило у првом поступку. Ја тврдим да је било доказа.  Исто тако тврдим да у великој мери један од криваца зашто је Рамуш Харадинај ослобођен, односно зашто није било доказа је тадашњи Београд. Када узмете да је партија госпође Раде Трајковић  у том тренутку била коалициони партнер са Рамушом Харадинајем  у његовој претходној влади Косова, да је министар правде у том тренутку био челник те партије  покојни Владан Батић, а Рада Трајковић као функционер Демохришћанске партије била у Харадинајевој влади, а Министарство правде достављало доказе о Харадинају Хашком трибуналу које је предао пећки суд и остали који су сарађивали са истражитељима на прикупљању доказа  против Рамуша Харадинаја, очигледно је да  су докази на волшебан начин нестали.  Имам информацију да у Хаг нису стигли ти докази  који су предати,  што значи да  кључни докази нису предати Хашком трибуналу него су прикривени.  Све то  даје потпуно другачију слику свега овога. Ја лично мислим да је жив господин Батић  да би он  морао на то питање да одговори. Исто питање бих поставио и Ради Трајковић. Мени је мало невероватно да она о томе ништа не зна.

 

Сада имамо другу ситуацију и суд који суди по косовском уставу  и закону. Дакле, не по међународним правилима, него по косовским правилима

 

  • Хашки трибунал је користио правило командне одговорности. Да ли ће Специјални суд за злочине ОВК   користити исто правило или ће, пак, оптуживати само директне извршиоце?

– То је једна од правних замки због које ја сумњам у резултат рада тог суда. Када је у питању Хашки трибунал, он је у свом статуту предвидео командну одговорност као једну од основних облика одговорности. Командну одговорност у сва три своја  степена.  Постоје тамо три степена командне одговорности и један изведени степен који је Хашки трибунал проширио да би могао најшире да обухвати одговорност. Међутим, тадашњи Кривични закон СФРЈ,  Кривични закон Србије, Кривични закон АП Косова и Метохије није познавао командну одговорност,  јер командна одговорност није постојала у југословенском законодавству до 2000. године. Дакле, у време када се ово догађало, командне одговорности у нашем домаћем законодавству није било. Трибунал је имао командну одговорност  и судио је по командној одговорности уз објашњење да међународно право има примат у односу на домаће право. Ту нека врста објашњења може да се прихвати, мада ја лично мислим да ни ту није могло да дође до тога. Сада имамо другу ситуацију и суд који суди по косовском уставу  и закону. Дакле, не по међународним правилима, него по косовским правилима. Како ће они сада ретроактивно примењивати одредбе о командној одговорности, које у време када се ово догађало нису постојале ни у Кривичном закону Савезне Републике Југославије  ни у Кривичном закону Србије ни у Кривичном закону Косова.Ту лежи један правни проблем,  који не видим како ће да реше.

  • Дик Марти је у свом извештају о трговини људским органима Срба, навео Хашима Тачија као кључну фигуру. Постоји ли могућност да и он буде позван  пред суд?

– Он би први требао да буде позван пред суд.  Овај суд је настао и почео да ради, управо због тога што је господин Дик Марти тако савесно зачепркао у неке ствари које нико до тада нити је гледао нити је обраћао пажњу. Дакле, само због тога што је Дик Марти савесно направио тај извештај, они га нису могли превазићи. Значи, они нису могли да га обиђу, да га игноришу и онда је настала једна врста активирања и процеса формирања овог суда. Иначе, све остало шта се догађало пре тога у некаквим истрагама злочина ОВК  је било неозбиљно.

 

Све што се догађало, све што је рађено и све што се сада ради у функцији је стварања „Велике Албаније”

 

  • Хашки трибунал је своје оптужнице против Срба базирао чак на идеји Велике Србије. Хашки тужиоци су помињали Милошевићев говор на Газиместану и Меморандум Сану. Да ли ће се можда у овом суду користити  пројекат „Велике Албаније”  против челника ОВК? 

– Ако је за Србе  важио заједнички злочиначки подухват и удружени злочиначки подухват као облик одговорности,  где постоји један виши циљ који су они дефинисали у различитим фазама  и у различитим поступцима у Хагу на различит начин, требало би да то користе и  овде када су у питању Албанци и  несумњиво стварање „Велике Албаније”. Све што се догађало, све што је рађено и све што се сада ради у функцији је  стварања „Велике Албаније”.

  • Да ли ће ово бити политички  суд или суд утемељен на праву?

– Ја бих волео да буде правни, али мислим да ће овај суд бити једна врста политичког  суда,  као што су и ови претходни били. Прављење овог суда мени не улива поверење. Суд треба да буде једнак према свима и на тај начин може да се нада некој  врсти правде. Иначе, ово што они раде оснивањем једног суда па другог суда, то мени не улива поверење нимало да ће он бити суд права и правде, већ суд политичке потребе.

  • Политички противници власти  оптужују државу Србију, без икаквих доказа,  за убиство Оливера Ивановића…?

– Када се догодило несрећно убиство Оливера Ивановића рекао сам,  да мени то јако личи на  класичну превару, коју је Запад организовао да би оптужио Србију и да то држи као једну врсту резерве. Они за годину дана нису прстом мрднули нити покренули ни дошли до било каквих озбиљнијих  индиција, ко је како и на који начин и из којих разлога  убио Оливера Ивановића.  Све су доказе приграбили код себе под изговором прикупљања свих доказа, а уствари прикупили су те доказе да би их прикрили, да се неби  дошло до стварних извршилаца и стварних налогодаваца убиства Оливера Ивановића. Убиство Оливера Ивановића је требало да буде фактор који  би  тада  активирао  сукобе на том простору,  а који би онда били изговор за активирање Косовских снага безбедности  за заузимање  севера Косова  и ту нема никакве дилеме. Ако је икоме било у интересу да се неко од виђенијих Срба убије и да се изазову сукоби, то су Албанци. Оливер је изабран управо као таква личност и моменат када  он у појединим периодима није био баш у сагласју са делом политичке елите у Београду нити са делом српске политичке елите на Косову. То је њима био сасвим довољан сигнал да ураде то што су урадили и да пруже прстом на Србе и Београд. Међу нама увек има оних који који раде за другу страну и ту нема никакве дилеме. Ја сам чуо госпођу Раду Трајковић и још неке о чему причају и кога прозивају. Лично мислим да би они прво требало да поразговарају  са својим колегама Албанцима са Косова и да им поставе питање који су то људи из Либерије тих дана долазили, боравили у јужном делу Косовске Митровице, под чијем окриљем, ко их је чувао, ко их је довео, ко их је вратио и ко су ти људи и шта су они ту тражили. Шлагворт за почетак нечега је нека косовски безбедносни  органи одговоре која су  тројица људи из Либерије дошли,  боравили у том периоду  непосредно пре убиства Оливера Ивановића у јужној Митровици, ко их је чувао, где су боравили, ко их је скривао и ко их је одатле после склонио. Уосталом, шта су они  ту  радили. У окружењу нас упозоравају и помиње се термин те такозване либеријске групе плаћеника који су доведени ту да нешто ураде. А ништа се друго значајно није десило  за време њиховог боравка ту, изузев убиства Оливера Ивановића.

Р.  Комазец
Подели на: