понедељак, 21. јуна 2021. | 00:50

Све више празних кућа и села

 Данас је у српским селима на Рогозни далеко већи број закатанчених кућа него оних у којима се живи. У више села нема живе душе а неколико српских села постала су чисто бошњачка. У 12 српских села нема становника

 

Двоструко пустошење планине Рогозне, преко које пролази административна линија на северу Косова и Метохије са Србијом, као да нико не примећује и не упозорава. С једне стране у српским селима на овој планини, која је била у саставу прве српске државе, Старе Рашке, све је више празних кућа а и села док на другој страни неколико српских села, у задњих три деценије, одласком Срба, постала су сада чисто бошњачка. Чини се да је већа трагедија од полуопустеле планине опасност надирања ислама, из праваца Тутина и Новог Пазара, чији се атари протежу до врхова Рогозне са њене западне и северне стране. Грађевине у оријенталном стилу преко ноћи ничу у до јуче српским селима, а има случајева да им се мењају и називи: село Коваче је до 1980. године било чисто српско село, а сада се зове Паљево и без иједне је српске куће. И црква у селу је срушена! Село Јабланица је имало својевремено 23 чисто српска домаћинства, али је у периоду од 1970. до 1986. постало чисто муслиманско. Овде су Бошњаци дошли углавном са Пештера. И у селима Врапче и Језгровиће код Рибарића, СО Тутин, више нема српских кућа ни Срба. На другој страни, данас, чак у 12 села на Рогозни, највише онима која припадају општини Зубин Поток, нема ниједног становника а на овој планини затворено је и пет основних школа у последње три-четири деценије. У селима Драиновиће, Кијевци, Катићи, Стевовићи, Војмислиће, Виријевиће, Доње Паруце (СО Зубин Поток), Смилов Лаз, Луков До, Ниш, Јабланица, Златаре више нема становника. „Умирање” села довело је и до гашења четвороразредних основних школа на Рогозни, па је у последње четири деценије овде затворено чак пет основних школа: у селима Кобиља Глава, Јунаке, Рујиште, (СО Зубин Поток), Рудине (Звечан) и Кашаљ (Нови Пазар). Главни разлог, двоструког пустошења Рогозне, веле преостали стари на планини, је то што су овдашња села прекасно добила пут и струју. Рогожњани памте да су села овде електрифицирана тек 1987. године када је и делимично свуда стигао макадамски пут. Из праваца Зубиног Потока, Новог Пазара и Звечана тренутно се ради на асфалтирању путева који стижу до средишта Рогозне, испод Црног врха са 1.504 метара надморске висине. Недавно су на Рогозни, на местима Караван Салија и Меденовац, обављена опсежна рударска истраживања која су показала да се у утроби ове планине налази најмање 350 милиона тона руде бакра са великим садржајем злата и других племенитих метала. Зато међу малобројним горштацима, ипак, тиња нада, да ће Рогозна опет заживети и да ће опет доћи златни период када су, на пример, у време Немањића, чланови славне лозе на планини имали дворце и летњиковце, али и руднике у којима се копала и топила руда о чему сведоче видљиви трагови и данас о томе. До села Бубе из правца Зубиног Потока пре две деценије је стигао асфалт. Асфалт је стигао и од Новог Пазара до Рајетића а још три километра треба да се повеже асфалтни пут од Звечана преко Рудина до Рајетића. Асфалтни путеви су свакако први кораци наде да ће Рогозна опет оживети. Отварањем рудника оживљавање заборављене планине би било далеко извесније. З. Влашковић

Подели на: