Свирепа страдања недужних Срба

Представљена књига о ратним злочинима над Србима у Хрватској
и над Србима на КиМ

 

Позив институцијама да реконструишу трагична збивања. Истина о ратним злочинама се стално тражи, рекао је Вељко Одаловић, а као пример навео откривање бункера с телима Срба на уласку у Ђаковицу.”У том бункеру су била и малолетна деца. Било је потребно 20 година да се та гробница отвори”, ускоро ће бити објављен идентитет тих жртава, рекао је Одаловић

Књига “Ратни злочини над Србима у Хрватској (1991-1995) и на Косову и Метохији (1998-2004)” у издању Кородинације српских удружења породица несталих , убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије, објављена је ове године и представљена је у Медија центру у Београду. Приређивачи књиге су Драган Пјевач и др Душко Челић. На представљању је речено да је она позив свим надлежним институцијама да реконструишу трагична збивања и попишу све жртве. Књига говори о бруталним и свирепим страдањима недужних Срба на просторима Хрватске и Косова и Метохије. Сала Медија центра била је препуна, а док су говорници кратко описивали начине злочиначких убијања Срба, сузу нису могли да задрже ни они а још мање чланови породица страдалих у рату упркос чињеници да су се сви нашли у шоку од изречених података и суровости злочина. Говорници нису могли ни да изговоре све гадости и зверства која су злочинци чинили над Србима, чак и над децом и старима, у Хрватској и на Косову и Метохији, већ су само рекли „ и да вам не причамо“. Поред приређивача о књизи су говорили и историчар др Милан Голић и председник Комисије за нестала лица РС Вељко Одаловић.

Књига “Ратни злочини над Србима у Хрватској (1991-1995) и на Косову и Метохији (1998-2004)” је прва публикација коју издаје Српска коалиција. Штампана је у оквиру пројектних активности Српске координације, које је финансирала Комисија за нестала лица Владе Републике Србије. Написана је на 335 страна, поједини злочини су детаљно описани а неки и илустровани фотографијама.
Научни сарадник у Институту за савремену историју др Милан Голић рекао је на конференцији за новинаре да књига има циљ да прикаже ту тему на садржајан начин, али без претераних вредносних судова, јер жртве и злочини довољно говоре сами за себе.

Жртве и злочини говоре за себе

“Ова тема не треба да буде нешто о чему се прича само у кругу породице жртава. Књига треба да постане незаобилазно штиво о ономе што се десило људима на територији Косова и Хрватске и да постане важан сегмент културе сећања”, навео је Голић.

Вељко Одаловић је рекао да је тема о којој се пише, нешто о чему треба да се прича, и да књига представља механизам да људи швате ширину и размеру злочина који су се десили.

“Ми морамо да радимо на расветљавању судбине тих лица. Нека и хрватска страна говори о злочиним који су се њима десили, као и Албанци и људи из Босне и Херцеговине, и нека се сви залажу да се они реше”, изјавио је Одаловић.

Председник Координације српских удружења породица несталих са простора бивше Југославије правник др Душко Челић рекао је да је ово само део страдања и скроман допринос култури сећања, као и да представља “вапај” властима и међународној јавности и подсетник да се од одговорности и правде не може одустати.

“Књига је позив свим институцијам, истраживачима и државним органима да систематски забележе и реконструишу сва трагична збивања и попишу све жртве”, истакао је Челић.

Случај Клечка само је један у мору бруталних злочина над Србима. Убијали су децу, клали жене, старе и немоћне. Почело је с истрбљењем у Хрватској, БиХ, а онда и на Косову и Метохији… речено је у Медија центру у Београду.

Забрињава некажњивост злочина

Председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије Вељко Одаловић изразио је посебну забринутост због некажњивости ових бруталних злочина.

“Иако постоје бројни докази и чињенице, не можемо да дођемо до правде. Ад хок Хашки трибунал говорио је да ће донети правду и помирење, нити је донео правду, нити је донео помирење. Чини се да смо ми сами криви за све”, рекао је Одаловић. Према његовим речима, ширина злочина говори о планираном сценарију чији је циљ, без различитости о старосном добу, био да жртве буду Срби.

“Злочини су почињени над старцима, децом, женама, полицији, војском… Убијани су старци од 70, 80 година. Било им је једино битно да су српског рода. Највећи број оваквих злочина десио се за време мандата међународне заједнице, оне, која је управо то требало да спречи”, оценио је Одаловић.

Научни сарадник на Институту за савремену историју Милан Голић рекао је да начин на који злочини на просторима еx-Yу вршени над Србима јасно говори да је реч о злочинима који су били дозвољени. -Били су дозвољени, само зато што је циљ био један – истребити Србе. Ратни злочини 1991. изгледају као нешто што држава толерише, и ствара се позорница за државно планиране злочине. „Бљесак“ и „Олуја“ нису били инциденти, већ политика злочина и етничког чишћења. Отворена је пандорина кутија зла и ради се на истребљењу читаве популације. Чему су служила убиства Срба у Вуковару, Сиску, убиство породице Зец, Медачки џеп…, рекао је Голић.

Он је упитао зашто су се након “Олује” у Хрватској која је названа војном операцијом, десили темељни злочини.

“У Хрватској је Срба данас вишеструко мање, а све је то политика хрватског режима”, рекао је Голић.

Зверства за време етничког чишћења

Председник Координација српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије, правник др Душко Челић коментаришући злочине на Косову рекао је да су управо у том пероду на КиМ успостављени Унмик и Кфор, чији је циљ био заштита људских права, а не супротно.

“Албанске паравојне снаге постале су им партнери, рекао је др Челић и додао да се на Косову десио егзодус “геноцидних размера” током кога је протерано више од 245.000 Срба, а више од 310 насеља је етнички очишћено, а као пример зверства навео је сведочење једне мајке из Бијелог поља код Пећи која је гледала док су јој терористи пред њеним очима силовали болесну кћерку, и на њене очи је заклали.
Навео је и случај злогласне “Гњиланске групе”.

Председник Управног одбора Координација српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије, коприређивач књиге Драган Пјевач рекао је да је Хрватска једина држава у ЕУ која је смањила удео мањина са 22 одсто на седам одсто у укупној популацији. Реч је пре свега о егзодусу Срба. Навео је убиство цивила у Госпићу, у Хрватској. Према његовим речима, биле су 162 жртве, од којих је било 130 цивила. “Упадали су људима у куће и по оптужници их одводили, 51 особа је одведена и ликвидирана на тај начин”, рекао је Пјевач.

Када је реч о смишљеном истребљењу Срба навео је и Бјеловар у коме је у ваздух дигнуто око 650 српских кућа. Такође, брутални злочини над Србима почињени су и у логорима Карестинац (Самобор) и Лора. Пјевач је рекао да је у логору код Самобора у сваком тренутку било између 60 и 100 људи, док је у Лори регистровано више од 1.000 мучених Срба (копали су Србима очи, одсецали им уши и друге органе)

Бункер на уласку у Ђаковицу

Председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије Вељко Одаловић је рекао да се истина о ратним злочинама стално тражи, а као пример навео је откривање бункера с телима Срба на уласку у Ђаковицу.”У том бункеру су била и малолетна деца. Било је потребно 20 година да се та гробница отвори”, рекао је Одаловић и додао да ће ускоро бити објављен идентитет тих жртава.

Он је упитао да ли су убијени Срби били криви зато што су производили струју за све, зато што су били у својим кућама, зато што су ишли да жању жито или на задушнице обилазили гробове својих најмилијих?

“Све су то били Срби, а нико није одговарао. Злочинци се слободно шетају, а налазе се и у институцијама, као министри…”, казао је Одаловић.

С. Ђ.
Подели на: