субота, 27. новембра 2021. | 13:31

Танасковић: Приштина се није придржавала Вашингтонског споразума, САД незаинтересоване

За нешто више од месец дана истиче договор Београда и Приштине потписан у Вашингтону прошле године. По том договору, Приштина се обавезала да на годину дана не лобира за чланство у међународним организацијама, а Београд да не води кампању повлачења признања.

 

 

Међутим, недавна посета председнице привремених приштинских институција Вјосе Османи Јапану, приликом које је затражила подршку за нова признања, доводи у питање приврженост споразумима.

Према Вашинтонском споразуму, потписаном у Белој кући у присуству тадашњег председника САД Доналда Трампа, Приштина је пристала да примени једногодишњи мораторијум на подношење захтева за чланство у међународним организацијама. Београд је, са друге стране, пристао на једногодишњи мораторијум на своју кампању за повлачење признања и уздржавање од формалног или неформалног захтева било којој нацији или међународној организацији да не призна Косово као независну државу.

У међувремену су се појавили нови позиви за признавање независности Косова, а најскорија је најава турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да ће појачати лобирање за независност. Председник Србије Александар Вучић нагласио је да је Ердоган велики лидер, али је и подсетио на споразум из Вашингтона.

Иако се у поменутом делу Вашингтонског споразума наводи да се Приштина обавезује да на годину дана не лобира за чланство у међународним организацијама, односно не помиње се лобирање у вези са самим признавањем независности, дипломата Дарко Танасковић за Јуроњуз Србија објашњава да није само реч о чланству у тим организацијама, већ да је лобирање опшег карактера и да се односи на то да се постигне што више на плану међународног државно-правног субјективитета такозване државе Косово. Уз то, коначни циљ тог лобирања био би да Косово постане чланица међународних организација, пре свега оних из система Уједињених нација и на крају самих УН.

“Лобирање за чланство у међународним организацијама је део процеса лобирања уопште, а крајњи циљ је постизање чланства у УН чиме се тај државно-правни субјективитет потврђује коначно на међународном плану”, наводи он.

Он додаје и да није случајно зашто је баш септембар одређен за завршетак овог мораторијума, односно, напомиње да се конференције УНЕСЦО обично одржавају у новембру. Међутим, према његовом мишљењу, Косово засад нема шансе да тражи пријем у тој организацији ове године.

Ипак, колико је поменути мораторијум поштован доводи се у питање након што се Османи пре неколико дана у Токију састала са премијером Јапана Јошихидом Сугом. Како су тада пренели медији, она је затражила подршку те земље за нова признања Косова и чланства у међународним организацијама.

Курти и Вашингтонски споразум

Танасковић каже да се косовске власти заправо “ничега нису придржавале на начин који то предвиђају потписани споразуми”, било са Србијом, било са САД, као што је то у овом случају.

“Они једноставно иду својим путем, свесни да неће бити никаквих озбиљних санкција, а о неком политичком моралу наравно не може ту уопште да се говори. Према томе, процес лобирања за признавање независности Косова и од стране стране Приштине и покровитеља Приштине, он тече непрестано”, наводи он и додаје да је разлика сада у томе што је у јавности било доста више речи и што је процес очигледно интензивиран од када је дошло до промене администрације у САД.

Са друге стране, Душан Миленковић из Центра за друштвени дијалог за Јуроњуз каже да је договор о престанку кампање отпризнавања и уздржавање од лобирања за чланство у међународним организацијама поштован на неки начин. Оно што је, према његовом мишљењу упитно, јесте сама јачина потписаних папира, с обзиром на то да су САД, као покровитељи онога што је потписано, “мање заинтересоване, поготово у последњих шест-седам месеци”.

“Чини се да је најважнији део договора, који је требало да буде америчко-инвестиционо присуство у региону, да је веома утишано”, напоменуо је он.

Шта после 1. септембра

Према речима председника Србије, до 1. септембра обе стране имају обавезу да нема лобирања за “признање и отпризнавање”.

“Ако од 1. септембра, или можда пре тога, крену у акцију признавања ми ћемо се томе супротставити”, рекао је он.

Према речима Танасковића, Србија се досад у највећој могућој мери придржавала онога што је потписано. Стога, како каже, сасвим је јасно да ће као реакција на укупно понашање Приштине од септембра вероватно бити појачана и акција Београда на оспоравању независности Косова.

“Реално гледано у дипломатској активности и та наша акција тече стално, али не тече на један организован и плански начин, у смислу конкретне акције и кампање, јер све наше дипломате у свим својим контактима заузимају став да Косово није држава, да ми не признајемо Косово као независну државу”, навео је он.

Према речима Миленковића, све указује на то да ће и једна и друга страна да наставе да се удаљавају од тога шта је потписано у Вашингтону, напомињујући и да је трећа страна, која је покровитељ, постала незаинтересована за папире.

На кога Турска може да утиче

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган рекао је недавно да та земља ради на повећању броја земаља које признају независност Косова. Вероватно не случајно, али то је изјавио током посете турском делу Кипра. Изјава није новост, с обзиром на то да је Анкара међу првима 2008. године признала једнострано проглашену независност Косова.

Танасковић каже да је Турска веома јака и утицајна дражава и да може да утиче на велики број својих партнера у међународним односима, међутим, додаје да се очекује да ова земља превашодно лобира унутар муслиманског дела света.

“Ја лично мислим да су шансе, изгледи, капацитети Турске у том погледу, без обзира на све привиде, ипак ограничени јер је она и до сада веома интензивно лобирала и постигла релативно скромне резултате. Моја је процена да би Турска могла да утиче можда на две-три државе и не више од тога у неком одлучујућем смислу, али много је у овоме свему значајније то што се и Турска и друге државе тиме повезују са америчком акцијом, па онда то добија додатно на тежни”, наводи он.

Наглашава да се од саме Турске, која је и досад лобирала за Косово на овом плану, не би требало очекивати “спекталукарне резултате”, те да би она покушала да прошири свој утицај и на државе са којима је у последњих неколико година успоставила тешњу сарадњу нарочито у немуслиманском делу Азије и у Африци. Међутим, не верује да и ту може постојати нарочито велики утицај.

Може ли Грчка да направи заокрет

Држава о којој се можда и највише говорило у домаћим медијима, а која би могла да направи заокрет по питању става о непризнању Косова као независне државе је Грчка. На питање да ли би неко могао да утиче на Атину да промени одлуку, Танасковић каже да је Грчка свакако, међу пет држава које у ЕУ не признају независност Косова, “условно речено најслабија карика из више разлога”. Како каже, ова земља се налази у незавидној спољно-политичкој ситуацији, а и прилично неповољном окружењу, с обзиром на то да је Турска стално на одређени начин угрожава.

Ипак, према његовим речима, Грчка има много јаких фактора због којих би требало озбиљно да размисли да ли ће признати независност Косова.

“Она јесте под претежним америчким утицајем и то је вероватно и главни разлог због ког би они можда и били спремни то да ураде, и дижу ниво својих односа са Приштином. Међутим, у грчком народу би владало велико нерасположење према таквом чину и због пријатељства према Србима и због тога што је то православни народ”, наводи он.

Као разлоге наводи и то што би према таквој одлуци био велики отпор и Грчке православне цркве, а као трећи је ту проблем Кипра.

“Ова најава појачаног турског лобирања на тој линији, мислим да сигурно дестимулише Грчку, због тога што је врло тешко прихватити за Атину, а и за грађане Грчке, да се Грчка укључује у кампању признавања Косова управо у тренутку када Ердоган заговара јачање рада на том колосеку. Ја мислим лично да, то је наравно само нагађање, да ће ово усприти одлуку Грчке, ако до ње и треба да дође у погледу признавања Косова, јер сигурно не одговара да стане у исти фронт са Ердоганом који управо то гласно најављује”, наводи он.

И Миленковић је сличног мишљења и како каже, према оним информацијама које је успео да прикупи, Грчка је и даље доста далеко од конкретног пута ка признању независности Косова.

“Оно што Грчка хоће да ради то је унапређење економских односа поготово због транзита и економских интереса Грчке, међутим, док год постоји превашодно кипарски проблем веома је далеко од тога да Грчка приступи формалном признању Косова. Не знам шта би то могло да се деси, колика то радикална промена на међународној политичкој сцени, политички земљотрес, не би ли Грчка заиста приступила томе”, нагласио је он.

Подели на: