Темељита и јака кућа од стихова

Нова поетска збирка Радомира Стојановића „Наличје тишине“

 

Збирка поезије „Наличје тишине“ садржи родољубиве, мисаоно-рефлексне и љубавне песме
Песник неосимболизма Радомир Стојановић објавио је у оквиру библиотеке „Григорије Божовић“ новинско-издавачке куће „Панорама – Јединство“ нову збирку поезије „Наличје тишине“, која је публици свечано представљена у библиотеци „Мала Птица“, у оквиру Књижевног клуба Мома Димић на Миријеву у Београду. Госте су поздравили Богданка Костић и Мирослав Костић, челници клуба и библиотеке, а о књизи су поред њих говорили аутор и писац Видак Масловарић. Рецензенти књиге су главни уредник „Јединства“ и уредник издавачке делатности „Панораме“ Рада Комазец и Душан Стојковић.

Лирском интроспекцијом до публике

Збирка поезије „Наличје тишине“ садржи родољубиве, мисаоно-рефлексне и љубавне песме. Радомир Стојановић и у овој збирци лирском интроспекцијом отвара публици пут до своје нутрине и на тај начин остварује ту суптилну уметничку поетску комуникацију са читаоцем. Из ове збирке су се, како је на промоцији рекао Видак Масловарић, разнизали „Гласови поља“ како носи наслов и песма којом Стојановић отворио нову књигу.
-Радомир Стојановић је песник вишезначја. Орфеј који се супротстваља псеудомензији (обмани у сећању), јер његова сећања димензионирају ону патњу (поред постојеће) која би се могла догодити ако се удаљи од Богомолитвеног знака који га још окупља око Грачанице и, помаже му /да не изгуби сродство са земљом/, о чему слови у антологијској песми, утомљеној у овој књизи, подно наслова „Ако одем“. При уверењу сам да му је ова песма увелико одредила литерарни светок у Косовско – Метохијској драми и, да га је управо допратила до /наличја тишине/ у којој има таман толико времена да промисли о томе – шта би се могло догодити /ако оде далеко до Грачанице/ – да ли би његов бол имао икакво значење и, којим координатама би одређивао стране света, рекао је Масловарић додајући јасан закључак да је песник открио сву узалудност трагања за иним световима, јер су сви ружнији од онога који је обликовао његово разумевање радости живота. У рецензији Раде Комазец се, поред осталог, каже да је за песника Стојановића Косово смисао постојања српског бића, место духовности и културе која дефинише Србе и њихов идентитет. – Управо у циклусу песама о Косову и Метохији наглашена је људска историја испуњена креативним, стваралачким људским напором, али истовремено и рушилачким силама које уништавају створену универзалну лепоту, каже Комазец.

Орфеј неосимболизма

У љубавним песмама аутор комбинује ведрину и надахнуће са природом и љубавним мотивима који се тек назиру. У песми „Необично плетиво“, супругу Олгу, напомиње Рада Комазец, описује као хероину огњишта која је све своје муке живела тихо и нечујно бринући о дому и добробити читаве породице. Поетска збирка „Наличје тишине“ одише симболизмом што је јасно уочљива и доминантна карактеристика Стојановићеве поезије. Он се никада не удаљава од елементарних и најбитнијих, суштинских елемената постојања – земље, воде, ваздуха и ватре. Ови елемнети су увек костур али и чврста грађа његове јаке куће од стихова. „ Наличје тишине“ је шестоделна збирка са циклусима: „Испод свода“са тринаест песама, „Неизговорена ватра“ са дванаест, „Расањене даљине“ са десет песама, „Храм од снова“ са три, „Завичајна пређа“ са петнаест и „Са мирисом храма“ са једанаест песама. Радомир Стојановић је рођен 1942. године у Трешњеву код Андријевице. Добитник је бројних књижевних награда међу којима су „Лазар Вучковић“, „Перо Деспота Стефана“, „Златна значка КПЗ Србије“, Милан Ракић, Григорије Божовић и друге. Био је уредник Издавачеке делатности „Јединства“ и часописа „Стремљења“. С.Ђукић

Подели на: