уторак, 21. септембра 2021. | 02:05

Тежи облик упале плућа је проблем наших пацијената

Са грудним хирургом у Ковид болници у Батајници, др Милошем Митровићем

 

Можемо говорити о појави нових стања и компликација у области грудне хирургије са којима нисмо имали прилику да се сретнемо пре Ковида.-Готово сви наши пацијенти су захтевали неки вид кисеоничне потпоре, напомиње др Митровић

Грудни хирург др Милош Митровић је рођен у Приштини. Дипломирао је на Медицинском факултету Приштина са изме штеним седиштем у Косовској Митровици 2013. године, а звање специјалисте грудне хирургије стекао 2020. године. У периоду 2014-2018. године је био ангажован на Медицинском факултету Приштина у својству сарадника у настави на Катедри за хирургију. Тренутно ради у УКЦ Србије – Ковид болница Батајница. Овај млади лекар одговорио нам је на неколико актуелних питања везаних за тешке случајеве ковид – пацијенте који се лече у специајлној болници за те намен у Батајници, у Београду, која је отворена деце мбра 2020. године. Ковиђболница у Батајнции је, да подсетимо, изграђена за само четири месеца. Болница има 930 места и то 680 полуинтензивне и 250 интензивне неге. У болници има девет великих одељења са по 30-40 кревета, а прима пацијенте са средње тешком и тешком клиничком сликом. У њој раде искусни специјалисти из Клиничког центра Србије, најбоље медицинске сестре, техничари, физиотерапеути, лаборанти, као и млади лекари и медицинско одобље које је примљено на конкурсу. Установа има и све потребне апарате и најсавременија средства.

  • Почели сте да радите у Ковид болници у Батајници децембра 2020. када је било по 800 хоспитализованих пацијената дневно од корнавируса. Реците нам, као специјалиста – грудни хирург, са каквим сте се изазовима суочавали и какве су биле клиничке слике најтежих пацијената и који су пацијенти највећи изазов?

-У Ковид болници сам од њеног отварања непрекидно ангажован. На самом почетку највећи изазов је била организација рада саме установе пошто су први пацијенти хоспитализовани практично истог дана када је болница отворена. Обзиром да је ова установа предвиђена за лечење средње тешких и тешких форми обољења, нисмо били у прилици да се сретнемо са пацијентима са лакшом клиничком сликом. Готово сви наши пацијенти су захтевали неки вид кисеоничне потпоре, а они најтежи су прикључивани на респираторе у Јединици интензивног лечења. Основни проблем код свих пацијената су тежи облици упале плућа, али је то, нажалост, често праћено развојем различитих и врло тешких компликација. Такви пацијенти су, уз пацијенте са бројним хроничним обољењима, најкомплекснији за лечење. Врло често се јављају и тешке компликације које захтевају третман од стране грудног хирурга што је и мој основни задатак у овој установи.

  • Каква је старосна структура пацијената који се лече у Ковид – болници у Батајници и какв сте закључак донели – које су категорије пацијената најризичније у погледу смртног ишода од ковида19?

-Старосна структура је таква да смо имали прилику да лечимо пацијенте у двадесетим годинама, али и оне који су већ загазили у десету деценију живота. Свакако, највише је пацијената који су старији од педесет година.

  • Какви су услови у Ковид болници у Батајници у односу на друге здравствене центре и установе, да ли је било довољно места за све пацијенте, довољно медицинског особља и како сте се чували од ковида 19?

-Ковид болница у Батајници је прављена плански и наменски тако да су услови за рад далеко бољи него у другим установама које су укључене у систем Ковид болница. Опремљеност и доступност медицинских средстава је на завидном нивоу што у значајној мери олакшава рад. Било је периода кад је капацитет болнице био попуњен готово до краја, али су сви пацијенти који су изискивали хоспитализацију били смештани или у нашој или некој другој установи Ковид система. Ковид систем је осмишљен тако да функционише као једна целина и места за смештај пацијената ни у једном тренутку није мањкало. Главнину медицинског особља чине запослени у УКЦ Србије, али је и добар део кадра био ангажован практично из целе земље. Оно што бих истакао и на шта се посебно поносим је да су биле ангажоване и медицинске екипе из здравствених установа са Косова и Метохије. У смислу заштите особља од заразе, најбоља је правилна употреба заштитне опреме, онако како је прописано од стране епидемилошке службе. Такође је битна и вакцинација особља која се спроводила од првог дана када су вакцине биле доступне.

  • После 14 месеци од појаве првог случаја вируса ковид 19 и после успешно спроведене досадашње вакцинације код нас, шта нам можете рећи о опаком вирусу ковид 19?

-Оно што је општи закључак, а то је да је овај вирус тврдокоран противник. Посматрано из угла моје уже специјалности, можемо говорити о појави нових стања и компликација у области грудне хирургије са којима нисмо имали прилику да се сретнемо пре Ковида. У овом тренутку делује да епидемија у нашој земљи јењава. Разлог је значајан степен имунизације становништва, што путем вакцинације, што прокуженошћу. Да ли се и када назире крај епидемији је врло незахвално прогнозирати.

  • Шта сматрате својим успехом или успехом тима у којем сте радили у протеклих пет месеци?

-Постоји једна ствар која се често може чути, посебно од најискуснијих колега. То је да су у овој борби најзапаженију улогу имали клинички лекари. То су лекари којима је махом ово било прво радно ангажовање и који су имали врло мало или нимало клиничког искуства. То су млади људи који су „бачени у ватру“ и који су за врло кратко време, уз помоћ старијих и искуснијих колега, стекли драгоцена искуства и знање, али и изузетну сигурност и присебност у раду. Испоставиће се да су они најаважнија карика у функционисању болнице. Наравно, не смемо заборавити ни медицинске сестре и техничаре, али немедицинско особље које је јако значајно за рад једног великог здравственог система. Својим личним успехом сматрам то да тренутно водим једно од одељења полуинтензивне неге на коме раде искључиво ти најмлађи лекари и то одељење функционише беспрекорно. Првенствено њиховом заслугом.
Шта поручујете најширим слојевима становништва – како се понашати у периоду који је пред нама када наступа летња сезона и сезона годишњих одмора?
-Природно је да сви желимо да се што пре вратимо уобичајеном начину живота. Ипак, не смемо себи допустити луксуз да се превише опустимо, јер делује да борба против Ковида није готова. Тренутно је најбоље оружје у овој борби вакцина, наравно, уз придржавање свих препоручених мера заштите. Не постоји без разлога народна изрека „Ко се чува и Бог га чува“.

Ковид19 је непредвидива болест
-Болест је врло непредвидива и нема правила у ком ће се смеру развијати. Било је случајева када су пацијенти са више различитих хроничних болести и старије животне доби, болест пребродили релативно лако. Са друге стране било је, срећом не често, случајева када су млади и пре тога здрави људи развијали најтеже форме болести, а неки од њих су завршавали и смртним ишодом. Оно у шта смо за сада сигурни је да су у већем ризику пацијенти са више различитих хроничних обољења, на првом месту шећерна болест, малигна обољења и обољења која снижавају имунитет, као и гојазност, каже др Милош Митровић

Др Милош Митровић Славица Ђукић

Подели на: