Величанствена дела занавек

 Велика уметничка дела, историјске композиције, Паје Јовановића „Проглашење Душановог Законика” („Крунисање цара Душана”) и „Женидба цара Душана” као и слика Марка Мурата „Улазак цара Душана у Дубровник” настале 1889 – 1900. године. „Проглашење Душановог законика” на светској изложби слика у Паризу 1900. године освојила златну плакету

 

Овог априла, навршило се 674 година од крунисања цара Душана за цара 1346. године као и 120 година од настанка три велика сликарска уметничка дела: историјских композиција, Павла Паје Јовановића (1859 – 1957) „Крунисање цара Душана” или „Проглашење Душановог законика”, „Женидба цара Душана” и велика слика Марка Мурата (1864 – 1944) „Улазак цара Душана у Дубровник”. Величанствене слике настале од 1899 – 1900. године, истинска су велика сликарска уметничка дела, историјске композиције, које ће остати занавек у незаборав. ика Паје Јовановића „Проглашење Душановог законика” (667 х 436) је величанствено уметничко дело српског сликара рођеног у Вршцу. Ова велика слика се појављује и под називом „Крунисање цара Душана”. Паја Јовановић је историјски догађај Проглашења Душановог законика у Скопљу 1349. године дочарао на прави начин, представљајући на слици и првог српског архиепископа Јоаникија који је постао први српски патријарх и који је цара Душана крунисао за цара 1346. године. Проглас Патријаршије и царско крунисање завршени су одређивањем Пећи за столицу Патријаршије. „Проглашење Душановог законика” или „Крунисање цара Душана” најпознатија је историјска композиција Паје Јовановића.

ВЕЛИЧАНСТВЕНА КОМПОЗИЦИЈА

„Проглашење Душановог законика”, односно „Крунисање цара Душана”, је историјска композиција Паје Јовановића рађена по наруџбини Краљевине Србије и за Светску изложбу у Паризу 1900. године на којој је награђена златном медаљом. Слика представља једно од његових најпознатијих дела, за коју он наводи да је његова најлепша композиција. Карактеристично је да је Паја Јовановић на слици тачно назначио 31 личност тога времена који си били на крунисању најмоћнијег српског владара. Слика се данас чува у Народном музеју Србије у Београду. Друга слика Паје Јовановића „Женидба цара Душана” (717 х 369) је историјска композиција великог формата. Слику је прво радио под називом „Женидба Херцога Ферија”, но, да би је послао на једну изложбу у Београд, морао је да у њу унесе неке измене, јер у противном не би имало смисла. Зато је одлучио да венчање остане у средњем веку, само да се премести са једног места на друго, односно из Лотарингије, Аустроугарске, у Србију, у доба Немањића. У томе су му помогли и стихови народне епске песме о венчању цара Душана Силног. Али било је потребно и да се на слици промени једна битна ствар – грбови породице Фридриха Ферија Лотариншког и Елизабете Хабсбуршке. Хералдичка знамења њихових породица су била видљива на појединим местима на слици. Руком искусног и вештог мајстора неприметно су замењени хералдичким обележјима двеју балканских династија, српске Немањић (двоглави бели орао са штитом са оцилима) и бугарске Асен (црвени лав). Као таква (преправљена) слика се појавила први пут на првој великој уметничкој смотри југословенских народа у Београду 1904. под новим називом „Женидба цара Душана”. Данас се чува у Народном музеју Србије.

ИЗЛОЖЕНЕ У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ

Велика слика, историјска композиција, „Улазак цара Душана у Дубровник” (320 х 500) Марка Мурата из Луке Шипанске код Дубровника, настала је 1899. године за светску изложбу слика у Паризу 1900. године где је добила бронзану медаљу. Крајем Првог светског рата аустријске власти однеле су приликом повлачења из Београда слику са собом, тако да је извесно време њена судбина била непозната. Међутим, убрзо се дознало да се налази негде у Мађарској и, залагањем тадашње владе Краљевине ШС, враћена је 1922. године у Београд и смештена у зграду Новог двора. Слика је претрпела извесна оштећења јер су је Аустријанци разрамљену однели из Београда. Зато је из Дубровника био позван сам аутор да уради неопходне поправке, и то управо пред важну посету краља Александра и краљице Марије Карађорђевић Дубровнику. Данас се слика чува у Народном музеју у Београду. З. Влашковић

Подели на: