Запуштен споменик Арсенију III Чарнојевићу

Немогуће је доћи до споменика јер је све урасло у трње и растиње а нема никакве стазе до њега Када је равно пре 28 година, 13. септембра 1992. године, надомак велике бране Газиводе у Ибарском Колашину, са леве стране уз Ибар, откривен споменик Арсенију III Чарнојевићу, нико није могао очекивати да се после толико времена данас до споменика не може доћи.

 

До споменика нема никакве стазе а цела околина око монумента, са постољем високим девет метара, је обрасла у трње и шипражје. Споменик Арсенију III Чарнојевићу, пећком патријарху који је стао на чело прве велике сеобе Срба 1690. године, подигнут је у знак сећања на 300 година од Прве велике сеобе. У овим врелим данима сигурност пробијања до споменика пружају чизме од гмизаваца којих има у околини али и јачој одевној одећи због трња и шипурка који су обрасли око најзнаменитијег споменика у Ибарском Колашину. У страшном корову и небризи очајава значајни белег српске историје. Да подсетимо, споменик је откривен 13. септембра 1992. године, на дан Сабора српских светитеља, у присуству епископа Рашко-призренског Артемија, принца Томислава Карађорђевића, чланова Удружења за помоћ Србима на Косову и Метохији „Солидарност“ из Новог Сада и бројних гостију са КиМ. Удружење „Солидарност“ из Новог Сада је дало иницијативу за подизање овог споменика а сакупило је и највише средстава да се он заврши и постави. У прогласу овог удружења поводом подизања соменика тада је објављено: „Враћамо лик великог патријарха и српског вође на Косово да заједно бранимо и чувамо сваку нам стопу свете нам земље“. Споменик је висок 3,5 метра а постамент 5,5 метара тако да укупна висина споменика износи девет метара. Споменик је рад познатог академског вајара Јована Солдатовића. Споменик је постављен надомак бране Газиводе где је заустављена вода Ибра, заједно са спомеником имају симболику заустављања исељавања из Ибарског Колашина али и са Косова и Метохије. То је и одговор на питање зашто споменик није постављен код манастира Дубоки Поток где је у време Прве велике сеобе Срба са Косова почетком 1690. године Арсеније III Чарнојевић заноћио. Треба рећи, да је тада, пре 330 година, Арсеније III Чарнојевић, у Чардачини (Дубоки Поток) заборавио свој печат који је касније пронађен и чуван да би га касније, 1905. године, руски конзул у Скопљу Виктор Машков (1858 – 1932) однео за Русију, где се и данас чува у једном музеју у Санкт Петербургу. Као руски конзул у Скопљу Машков је активно покушавао да заштити српско становништво у Македонији и на Косову. Арсеније ИИИ Чарнојевић (1633, Бајице, Цетиње — 27. октобар, Беч 1706) је био пећки патријарх од 1674. до 1690. године а 1683. године био је у Јерусалиму. Арсеније III Чарнојевић је умро у Бечу, одакле је пренесен у Срем и сахрањен у манастиру Крушедол. З. Влашковић

Подели на: