Због такси Србија изгубила скоро 400 милиона еврa

Пре увођења приштинских такси, извоз из централне Србије на Косово и Метохију износио је на годишњем нивоу 445 милиона евра.

 

Србија је за годину дана изгубила 395,7 милиона евра, односно у толикој вредности је мање робе испоручено на Косово и Метохију у односу на претходне године, рекао је министар Расим Љајић Годину дана (21. новембра 2018.) откако су приштинске привремене институције увеле таксу од 100 одсто на производе из Србије и Босне и Херцеговине. Тадашњи премијер Рамуш Харадинај рекао је да су то економске санкције Приштине, као одговор на то што Косово није примљено у Интерпол, али и на серију повлачења признања самопроглашене независности. Вредност годишњег извоза из централне Србије на Косово и Метохију до пре годину дана био је око 450 милиона евра. Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић рекао је да је Србија за годину дана изгубила 395,7 милиона евра, односно у толикој вредности је мање робе испоручено на Косово и Метохију у односу на претходне године. „Педесет милиона који су извезени, а ту је укључено 10,5 милиона еклектричне енергије, затим 12,5 милиона робе која је извезена у децембру прошле године када за међународне брендове није важила такса од 100 одсто. То је 23 милиона, значи да је 27 милиона евра пласирано на Косово што је минимално у односу на 440 милиона”, рекао је Љајић, гостујући у Дневнику РТС-а. Према његовим речима, у централну Србију је увезено више са КиМ, 29 милиона евра робе је купљено, али је то за 910 хиљада евра мање него у периоду пре увођења такси. Највеће губитке претрпели су НИС, који је имао извоз од 50,9 милиона евра, затим Железара из Смедерева, као и компаније из прехрамбене индустрије. „Немамо више доле ни ‘Бамбија’, ни ‘Дијаманта’, ‘Викторије’, ‘Сунока’…”, навео је министар. Каже да су осим наших и косовски произвођачи губитници, који су пронашли алтернативна тржишта, али са већом ценом.

ЗЕМЉЕ ИЗ ОКРУЖЕЊА ДУПЛИРАЛЕ ИЗВОЗ НА КИМ

Према његовим речима, земље из окружења – Грчка, Мађарска, Бугарска, Словенија и Хрватска дуплирале су свој извоз на Косово, док је Македонија повећала извоз за 50 одсто. „Они су увоз пића компензовали из Аустрије и Македоније, увоз бензина из Македоније, Грчке и Албаније, шећера из Француске и Пољске, али цену плаћају њихови потрошачи, јер су те цене веће у односу на српске производе”, навео Љајић. Сада и кад би такса била укинута, тешко би било поново пласирати робу на тржиште Косова и Метохије. „Економска штета јесте огромна, али дугорочни ефекти ових такси биће велики, јер је поред кампање која се води биће тешко поново пласирати робу на тржиште КиМ”, рекао је Љајић. Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић оцењује, да је годишњица увођења антицивилизацијских такси, годишњица неуспеха дела међународне заједнице да на простору Западног Балкана осигура поштовање вредности на којима почива савремена Европа. „Једној самовољној групи албанских политичких лидера у Приштини дозвољено је да крши ЦЕФТА и многе друге споразуме иза којих је својим ауторитетом стала ЕУ. Осим што је српски народ на КиМ доведен у ситуацију да се довија да обезбеди голи опстанак, а Србија поднела огромну економску штету због самовоље Приштине, још већу штету су претрпела настојања да се проблеми у региону решавају дијалогом. Таксе су за последицу имале потпун губитак кредибилитета Приштине као стране у дијалогу и разоткриле жељу сепаратиста да своју вољу намећу једностраним манифестацијама силе”, казао је Ђурић. То што Европа ћути читаву годину на отворено кршење њених основних тековина, шеф српске дипломатије Ивица Дачић види као „наставак некажњеног понижавања администрације ЕУ од стране Албанаца који су пред очима Запада у мртво слово на папиру претворили и Бриселски споразум”. „Без укидања тих сулудих тарифа неће бити ни елементарних услова за наставак дијалога. А посебно су лицемерна очекивања Запада да Београд суспендује лобирање за повлачење признавања Косова ако Приштина укине таксе. Морамо се чувати те замке, јер ако Албанци то заиста ураде, то се не може посматрати као уступак, него искључиво као повратак на цивилизацијске норме ЕУ”, истакао је Дачић. Иначе, све до увођења такса, владао је тренд раста пласмана робе производене у централној Србији на тржиште КиМ, и то за 8,2 одсто.

ТАКСЕ ОТЕЖАВАЈУ ЖИВОТЕ И СРБА И АЛБАНАЦА

Потпредседник Српске листе Игор Симић је, поводом годишњице увођења такси на робу из централне Србије, рекао да су Срби на Косову очекивали да ће таксе брзо бити укинуте. „Ми, политички представници Срба на Косову и Метохији, нисмо могли да верујемо да ће се Приштина одупрети позиву међународних представника”, рекао је потпредседник Српске листе Игор Симић у емисији „У средишту пажње” Првог програма Радио Београда. Подсећа да је једино председник Александар Вучић објашњавао и српским представницима и јавности у целини да то неће ићи тако лако и да у Приштини нема разумних појединаца који су способни да схвате последице таквог деловања. „Таксе највише отежавају живот Срба на Косову и Метохији, али отежавају и живот Албанаца и ми смо се надали да ће уследити притисак Албанаца којима тако
ђе поскупљују намирнице и угрожава се привреда, да ће они подићи глас и показати политичарима да не могу да се играју са таквим стварима. Нажалост, они су остали неми, њихови медији су такве људе који су били гласови разума скрајнули и оставили по страни”, указао је потпредседник Српске листе. Међународна заједница се, каже, показала као некредибилна у ситуацијама када Приштина крши потписани Цефта споразум, као и Споразум о придруживању и стабилизацији. Председник Удружења привредника са севера Косова Радош Петровић, истиче да су таксе од 100 одсто на робу из Србије највише погодиле грађане, али да велике губитке трпе и произвођачи. „Становништво је то највише осетило због недостатка квалитетних производа, али и због поскупљења, пре свега на југу Косова. Посебно је отежан рад привредницима, али и ту је ситуација различита на северу и на југу. Јужно од Ибра све је мање српске робе, док на северу има потребних намирница српских произвођача”, рекао је Петровић. „Ми се залажемо за слободну трговину, да се роба одавде шаље у централну Србију и да из централне Србије роба долази на Косово. Сви тежимо Европској унији и тежимо слободном трговинском систему”, закључио је Петровић. З. В.

Подели на: