Живе светиње у којима се служи литургија

Објављен водич „Српске светиње Шар-планине, Призрена и околине“ др Александре Новаков. Водич је написан да се српској али и светској јавности укаже на постојање 55 светиња (цркве у којима се литургија служи) на једном тако малом простору.

 

У издању Косовскометохијског одбора Матице српске публикован је хришћански православни културни водич „Српске светиње Шар-планине, Призрена и околине“ на српском и енглеском језику, аутроке др Александре Новаков, историчарке и научног сарадника Матице српске у Новом Саду. Његово преосвештенство епископ рашко-призренски Теодосије је дао благослов за ову књигу, а њено је објављивање је финансијски помогла Канцеларија за Косово и Метохију. Књига је написана на српском и енглеском језику, биће преведена и на руски језик.

-Упркос злу и страдањима, на невеликом простору Призрена и околине опстало је и обновљено 55 цркава и манастира. Оне су живе светиње у којима се и дан-данас служи литургија. Цркве и манастири, о којима је у књизи реч, грађене су од 13. до 21. века, што говори о вековном живљењу православног српског народа на том простору и њиховим духовним потребама. За време Османског царства цркве постају стожери очувања националног идентитета.
-У спомен на хиљадугодишњицу од првог помена Призренске епископије (1019), ове светиње треба да осветле пут генерацијама које долазе, да сачувају сећање на српску православну веру, традицију, културу и историју и да у спокоју сведоче о вековном постојању српског народа у Призрену и околини. Мартовски погром 2004. године имао је за циљ затирање сведочанстава о Душановом граду и Српству у њему, носио је и страшну поруку да нема ни повратка ни помена о постојању Срба. Божија воља је променила план, цркве су обновљене, има живота, има Срба… Велики број ходочасника обилази своје светиње, речено је, између осталог, у водичу.
На листи споменика, категорисаних као културно добро од изузетног значаја Републике Србије налази се 17 светиња, о којима је реч у књизи, a на UNESCO листи светске баштине у опасности (2006) уписана је Црква Богородица Љевишка.
Резензенти књиге су историчар уметности проф. др Бранислав Тодић и историчар др Урош Шешум. Сарадник на књизи је мр Живојин Ракочевић. Највећи број фотографија које се у књизи налазе фотографисали су: архимандрит Михаило Тошић, протојереј-ставрофор Синиша Миленковић, Оливера Радић и Чеда Јовановић. -Идеју да се пише о српским светињама Призрена и околине, посебно светињама Шар-планине дао је архимандрит Михаило, игуман манастира Светох архангела код Призрена, рекла је за „Јединство“ др Новаков. А када смо је питали да ли је радећи на књизи дошла до неких нових сазнања у вези пописаних цркава, овако је одговорила:
-Да, српска историографија је сматрала да је црква посвећена Светом Василију Великом, у Горњој Србици порушена, што није случај, цркву је од рушења сачувао један Албанац католик. Свих 55 цркава имају фотографије. Иначе, Водич прати и изложба која је била у Призрену и Новом Саду. Планирамо изложбу и представљање водича и у Бања Луци, као и Београду и Подгорици, каже др Новаков.

С.Ђукић

Подели на: