Живот на социјали

У Бостану Срби и Роми, који живе у овом месту, као главни проблем истичу недостатак могућности да се млади запосле, али и проблем са редовном дистрибуцијом пијаће воде

 

На благој заравни подно остатака средњовековне тврђаве Ново Брдо, угнездило се село Бостане, које се први пут у историјским документима под овим називом помиње у 15. веку. Ово место је неколико година након завршетка рата на просторима Косова и Метохије постало административно седиште општине Ново Брдо, јер је општинска администрација из насеља Нова колонија пребачена у новосаграђену општинску зграду у Бостану. Данас у овом селу живи нешто више од стотину становника, српске и ромске националности. Број Срба који је ранијих година био знатно већи је у паду. Многи су се иселили из Бостана. Неколико Албанаца је купило земљу у овом месту, али не живе овде. На питање какви су међуетнички односи у Бостану и од једних и од других се може добити одговор да нема проблема по том питању.

– Ми овде живимо одвајкада заједно – каже Дино Јашари, Ром из Бостана. – Свако гледа своја посла. Не свађамо се хвала Богу, јер и немамо око чега. Живимо ту заједно и Срби и Роми – истиче Драган Марковић, власник мале продавнице у Бостану. Као највећи проблем у селу од мештана Бостана може се чути је тај, да млади немају могућности за запослење. По овом питању исту судбину деле и Срби и Роми. – Ја примам социјалу и живим од тога, али верујте то је толико мало да једва састављамо крај са крајем. Двоје деце ми иде у школу у Коретишту. Сваког дана им дајем по 4 евра да имају да поједу нешто. Немам више. Оду ујутру, врате се поподне. Не могу да трпе гладни цео дан – објашњава нам Јашари. – Нема посла, нема човек одакле да зарди – додаје он. Недостатак јавног превоза –велики проблем Од мештана Бостана се може чути да је један од израженијих проблема, нарочито у летњем периоду недостатак пијаће воде. У селу кажу постоји водовод, али се дистрибуција воде не обавља редовно. Главног кривца за то житељи Бостана виде у предузећу „Хидроморава” из Гњилана, за које кажу да би требало да много боље одржавају водоводни систем. Малобројни пак истичу да није проблем у „Хидроморави” већ како кажу у нередовној наплати воде. Има кажу и оних који не плаћају своје рачуне за воду редовно, те је то један од разлога за нередовну дистрибуцију. У селу постоје две мале продавнице. Најближе амбуланте су у око пет километара удаљеном Прековцу и у око три километра удаљеном насељу Стара колонија. Она у Старој колонији је у оквиру косовског здравственог система, а амбуланта у Прековцу делује у оквиру здравстеног система Републике Србије. Срби и Роми из Бостана углавном одлазе у амбуланту у Прековцу, али понекад, како се може чути, оду и у амбуланту у Старој колонији. До Бостана, као и до других села у старом језгру општине Ново Брдо, не функционише никакав јавни превоз и то је један од израженијих проблема у овом месту. По овом питању мештани Бостана имају замерке на општинске структуре, за које би, кажу, требало да се мало више ангажују да овај проблем буде решен. Подсећају на чињеницу да су до рата три пута у току дана имали јавни превоз и у правцу Гњилана и у правцу Приштине.

НАСТАВА НА РОМСКОМ И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

У Бостану функционише ОШ „Миладин Поповић” и једна је од најстаријих школа на територији општине Ново Брдо. Наставу, која се одвија на српском језику у њој заједно похађају ромска и српска деца. Ромска деца имају и додатну наставу и на свом матерњем  језику и она се одвија у просторијама новосаграђеног објекта који је према првобитној намени требало да буде обданиште. Захваљујући средствима донатора, надомак школске зграде пре неколико година саграђена је балон сала и то је једно од места окупљања младих, који овде играју углавном мали фудбал.

СВЕ ЈЕ МАЊЕ ЉУДИ НА САБОРИМА ЗА УСКРС И ВЕЛИКУ ГОСПОЈИНУ

У селу постоји православна црква Успеније Пресвете Богородице иначе једина жива црква у старом језгру Новог Брда. Сваке године на Ускркс и Велику Госпојину, овде се организују сабори на којима се окупљају и Срби из околних места. Времешнији житељи Бостана сећају се времена када је број људи на сеоским саборима око цркве био много већи, али се он из године у годину осипа. На територији села постоје остаци још неколико православних цркава, посебно у оном делу према новобрдској тврђави. Малобројни становници Бостана имају нешто од стоке, а када је земљорадња у питању најприсутније је баштованство. Скоро свако домаћинство има малену башту или пластеник у којима узгајају повртарске културе за сопствене потребе. – Најбоље би било и за нас Роме и за Србе и све друге који живе у околини да се овде отвори на пример нека фабрика, да се људи запосле или да се створе неке друге могућности да не живимо од социјале него од свог рада – истиче Дино Јашари. Слично се може чути и од других мештана села Бостана, а у контексту разговора о животним условима у овом месту. С. И.

Подели на: