Живот обојен сиромаштвом и надом у боље дане

У Одевцу сада живи 68 Срба. Око две трећине становника овог места отишло је у послератним годинама У делу побрђа изнад питомих и плодних ранилушких ораница што се протежу дуж дела слива Биначке Мораве, битише старо српско село Одевце у коме данас, у двадесетак домова, живи 68 Срба.

 

Нема нас много. Осипамо се из године у годину. Било нас је три пута више до рата 1999. године. Многи су отишли у послератним годинама, али било је одавде исељавања и у годинама пре рата. Сад остали углавном старији људи и они средњих година. Мало је младих – објашњава нам демографске прилике у Одевцу Драган Насковић. Он је један од малобројних млађих мештана који је решен да остане, како вели, у свом завичају. Његов је дом један од малобројних у коме се чује дечји глас. Отац је двоје малишана, Дуње и Душана. – И да хоћу да одем одавде, немам где да одем, јер свуда где бих отишао био бих под туђим кровом – вели Драган. Хуманитарна организација „Срби за Србе“ и Канцеларија за Косово и Метохију помогли су му недавно у изградњи нове куће, у коју би ускоро са децом и мајком требало да се усели овај самохрани отац. И његов и живот осталих преосталих Срба у Одевцу је скучен, обојен сиромаштвом, али упркос бројним недаћама и надом у боље дане. Асфалтни друм који води до Одевца је проходан, али оронуо и вапи за реконструкцијом. Ни раније, али ни у новије време, како се може чути од мештана, овде није било улагања у инфраструктурни развој села и подизање квалитета животних услова, како је то иначе и случај у већини других села, посебно оних у брдско-планинском делу региона Косовског Поморавља. У овом селу постоји истурено одељење осмогодишње школе „Трајко Перић“ у коме наставу похађа само један ђак. У Одевце лекар не долази.

– Имамо једну продавницу и то је све. Ко нема кола, а већина их нема, кад жели да оде у Велико Ропотово, које нам је најближе веће српско село или Ранилуг, или пак неко друго веће место, мора да се снађе како зна и уме, да пешачи или да замоли некога ко има аутомобил да га вози – казује Драган. Већина преосталих становника Одевца бави се пољопривредом, али за разлику од плодних и родних њива око Биначке Мораве, како веле Одевчани, брдска земља у њиховом селу је посна и није тако родна. Крађа крупније стоке у новије време, која је била изражена у Косовском Поморављу, утицала је на смањење сточног фонда и у овом селу. Људи су продали говеда у страху да им не украду. Тек понеко домаћинство има краву, две. – Живимо, што би се рекло, како морамо. Сналази се свако како зна и уме. Већина има скромна примања углавном од Србије и неки понешто из косовског буџета – вели Драган. Слично се може чути и од других мештана Одевца, села које се налази у атару општине Ранилуг. Овде, за сада, нема продаје српских имања иако има доста земље у власништву оних који су се одселили и „свили своја гнезда“ далеко од Косова и Метохије. Најближе село Одевцу настањено Албанцима је Дубовце. Срби у Одевцу се не жале на своје комшије друге вере и како кажу, живе близу једни поред других и свак, веле, „своју бригу брине“, како да преживи и како да „састави крај са крајем“ у ишчекивању бољих дана. С.И.

Подели на: