уторак, 27. јула 2021. | 16:59

Златни момак Новог Брда и целе Србије

 Од почетка бављења атлетиком, Иван је члан Атлетског клуба „Косово Поље”. Како нам је рекао, велику захвалност на успесима, уз лични елан и труд дугује, свом тренеру Ратомиру Максимовићу, који је преминуо недавно

 

 

У селу Стража код Новог Брда у уторак прошле недеље ориле су се трубе, вијорила српска тробојка. Родбина, пријатељи и мештани су тог дана свечано, са сузама радосницама у очима, дочекали златног момка Новог Брда, Косова и Метохије и целе Србије, параатлетичара, 28-годишњег Ивана Цветковића, освајача златне медаље  у трци на 400 метара на Европском првенству у параатлетици одржаном недавно у Пољској. Ни Иван, који се уз интонацију химне Републике Србије с поносом попео на европски спортски трон није могао да задржи сузе кад је крочио у свој завичај са златом око врата. Најпре га је у просторијама општине Ново Брдо, са својим сарадницима дочекао председник општине Светислав Ивановић, који је Ивану у своје и име свих његових суграђана у општини од срца честитао на врхунском успеху истакавши да је овај надасве вредан младић својим залагањем и трудом заслужио златну медаљу. Посебно одушевљење уз Иванове родитеље и његова четири брата, по његовом повратку с Европског првенства изразила је Иванова 86-годишња бака Милевка, која је грлила свог драгог унука, а трубаче, играјући весело уз звуке трубе, частила парама да што јаче засвирају и да се трубе што даље чују у част њеног мезимца, кога је уз мајку му Живку и оца Зорана одгајала.

– Срце ми пева, душа ми пева. Мој Иван, моје злато, мој златни унук – говорила је бака док је грлила и љубила свог Ивана. – Пресрећан сам. Не могу да вам опишем колико сам срећан – кроз сузе нам је рекао Иванов отац Зоран, који је мукотрпно све ове године од уста одвајао да на прави пут изведе своју децу и успео је у томе. Златна медаља није једини Иванов тријумф. Било их је много на разним такмичењима. Пре две године он је такође на Европском првенству у параатлетици освојио бронзану медаљу. Од почетка бављења атлетиком, Иван је члан Атлетског клуба „Косово Поље”. Како нам је рекао, велику захвалност на успесима, уз лични елан и труд дугује, свом тренеру Ратомиру Максимовићу, који је преминуо недавно. При повратку из Пољске, Иван је најпре посетио његов гроб уз, како нам је казао, дужну и доживотну захвалност. Иванов атлетски предах после освојеног злата, неће дуго трајати. Већ ових дана наставиће да вежба и припрема се, уз наду да ће добити могућност да у својој категорији  учествује на предстојећој Олимпијади у Токију крајем августа ове године. Однедавно је Иван почео да повремено тренира на новосаграђеној атлетској стази у Гњилану. Свих претходних година вежбао је и тренирао углавном на неадекватном терену, на путевима и стазама у свом завичају, без постојања основних атлетских  стандарда на тим импровизованим стазама, али упркос томе успех овог заиста златног  момка  није изостао.

– Иван је од малена био златно дете, добар ученик, вредно дете и пресрећна сам што је остао такав и неизмерно се радујем његовом успеху. Дубоко верујем да ће бити још златних медаља – рекла нам је учитељица Ружица Ристић која је, такође с радошћу у срцу, као и његови натавници и наставнице који су га својеврмено учили у школи, присуствовала свечаном дочеку прошле седмице у Ивановом родном селу у коме живи око две стотине Срба. Додајмо да је Ивану потребна специјалана протеза за руку која ће му олакшати старт у трци. Из Канцеларије за Косово и Метохију добио је обећање да ће му она бити обезбеђена. С.Ивковић

Подели на: