Знао је увек више и видео даље

КОМЕМОРАЦИЈА Светозару Влаховићу, директору Установе „Панорама – Јединство“ у прес-центру УНС-а

 

 

Неспорним ауторитетом  водио је “Јединство” пола века  и оставио дубоку бразду   и неизбрисив траг  у   “Јединству”   и српској култури на Косову и Метохији и шире. – Ако се неко упита зашто је био толико дуго руководилац “Јединства”, одговор је јасан, због тога што је био  највећи интелектуалац Косова и Метохије крајем 20. и почетком 21.  века, због тога што  је био храбар,  доследан, харазматичан, истакла је Рада Комазец, одговорни уредник „Јединства“

Поводом смрти Светозара Влаховића, директора  Установе за новинско издавачку делатност „Панорама – Јединство“ на дан његовог четрдесетодневног помена у петак 15. Јануара ове године у Прес-центру УНС-а у Београду одржана је комеморација у присуству родбине, пријатеља, колега, шахиста и поштоваоца чувеног новинара и шахисте. Сећајући се лика и дела Света Влаховића о њему су присутнима говорили: Рада Комазец, одговорни уредник „Јединства“, Зоран Влашковић, уредник у редакцији у Косовској Митровици, Драгана Зечевић, новинар и члан УО установе, Синиша Руменичић, шахиста и Јасмина Стоиљковић, драмска уметница са Косова и Метохије. Не памти се да је са толико бола и суза одржана нека комеморација као што је била Светозару Влаховићу.

Био је храбар, харизматичан, доследан

У дирљивом говору Рада Комазец је прво истакла значај међусобне сарадње и пријатељства са Влаховићем а потом и важне људске и професионалне особине Светозара Влаховића. –    40 дана како је његово велико срце престало да куца а његова душа путује са анђелима на  небо,  ја бих могла данас да кажем  једну реченицу и да свима буде јасно какав је Света био човек. Бог ми је подарио срећу да ми Света буде пријатељ и сарадник две деценије.

Његова Гоца и Маја знају да ово говорим од срца, а то је знао и Света.

-Као да је судбина  дајући му име Света  определила  његов пут, његово срце  да воли људе око себе и жељу да све што чини  посвети.

-Наш Света је био саткан од  истине, витештва, племенитости, милостивости, правде, љубави и младалачког духа.

-Животна и новинарска прича о Свети Влаховићу  испреплиће се са причом о “Јединству”  и док год живи “Јединство” живеће и Света са њиме. Неспорним ауторитетом  водио је “Јединство” пола века  и оставио дубоку бразду   и неизбрисив траг  у   “Јединству”   и српској култури на Косову и Метохији и шире. Цео његов рад и живот били су дубоко зароњени у завичајну традицију, народни језик, обичаје, патријархалну етику, љубав према  породици, отаџбини, животу и људима. Држао се својих убеђења   и у великим и у малим стварима свакодневног живота.  Ако се неко упита зашто је био толико дуго руководилац “Јединства”, одговор је јасан, због тога што је био  највећи интелектуалац Косова и Метохије крајем 20. и почетком 21.  века, због тога што  је био храбар,  доследан, харазматичан, а истовремено  сачувао нормалност, присност и скромност и због достојанственог начина на који је све то носио.   Толстој је једном рекао, да нема величине  без једноставности, доброте и правде, па шодно томе наш Света је био стварна величина.  Метафора о човеку, о људскости , родољубљу , образовању, милосрђу   као да је  скројена по његовој мери, истакла је Комазец.

-Само његово присуство давало је виши степен важности и озбиљности неког догађаја.  Он никада није био уморан да каже свима шта мисли  и да укаже на оно на шта треба указати.

Није дозволио интеграцију Јединства у косовске институције

– Када се радило о опстанку “Јединства” није правио компромисе  ма колико велика  и важна фигура била испред њега.  Сматрао је да  је “Јединство” значајније од свих пролазних  фигура , па чак и шаховских.  Увек је говорио да ни по коју цену неће дозволити интеграцију “Јединства” у косовске институције истичући да би то био крај  наше новине . Имао је изражену социјалну осетљивост  и истанчан политички мерач па је и пре других  и без других детектовао аномалије  и на њих спремно и хитро указивао.

Памтио је Света добро седамдесете  и осамдесете године прошлог века, напоменула је Рада Комазец, и говорио када су други ћутали о албанској идеологији препознавши  надолазеће зло повампирених албанских терориста.  Храброст је показао оставши у Приштини до септембра 1999. године  и често понављао да га је од разуларених терориста, који су харали Приштином, спасао Бог и  знање албанског језика.

Био је неустрашив и неуморни борац за српство  и није марио да ли ће га они други окаректерисати као српског националисту . Силно је желео да Срби превазиђу вековна трвења и анимозитете и окрену се јединству и  вери православној.  Нико више као Света  неће са толико страсти  и емоција препричавати догађаје  из славне српске прошлости. Он је на најлепши начин волео своје Косово и Метохију, Пећку патријаршију и Бистрицу  и  истински веровао да Господ,  којег је љубио свим својим срцем, неће дозволити да светом српском земљом овладају безбожници.

Света је био оличење слободног новинара. Нико није могао да утиче на њега и његове ставове. Учио нас је да будемо своји, пре свега, добри људи који воле своју земљу и свој народ а не помодари који ће гледати да се додворе новим западним трендовима. Био је човек са ставом , говорио је и писао онако како је и мислио, али се никада није рекламирао.   Јер, говорио би Света, ако и погрешите као новинар то се може опростити, али ако погрешите као људи то је неопростиво.

Мудри људи кажу да је људски живот вредан онолико колико је човек, време које му је  Господ дао часно живео, стоички превазилазио препреке  и замке  и трудио се да не изневери своја најдубља уверења. Наш Света је заиста  часно живео и никада никога није изневерио.

Био је наш светионик и путоказ  

Научио нас је  да у наш рад поред знања уносимо страст и уверење  да тиме што радимо не попуњавамо само странице  новина, већ да учествујемо у писању историје и изградњи друштва.  У његовом срцу је остала  неугасива ватра за лист “Јединство” и јединство српског народа за које је мислио, дисао и полемисао. Њему је мало речи требало да све разуме. Знао је увек  више и видео даље .

Био је наш светионик и путоказ  којим путем треба да кренемо и показао  како се може истовремено бити  и највећи и најскромнији. Његова борба и ведар дух биће нам водиља кроз живот, а сећајући се његових прича, анегдота и шала  чуваћемо га од заборава.

Светина неувијена, али разложна и тачна  реч остаје нам оријентир а Света понос и узор у професији. Оставио нам је завештање и научио како да се носимо са искушењима  и превазилазимо све  изазове.

Пре или касније овоземаљски живот се завршава, али је битан траг који оставиш током живота а  Светов  траг  постојаће док год  постоји   “Јединство” и Косово и Метохија  које ће  посматрати и чувати са неба.

Када год буде поменуто име Светозара Влаховића  биће везано за достојанство, храброст, одлучност,  и племенитост.   Отишао је човек за незаборав,  слободарске мисли, умне и надахнуте  речи, духовности, вечити младић  и трајни заљубљеник у “Јединство” и Косово и Метохију.

-Отишао  си  Свето и оставио нас у времену лишених темељних принципа људскости,  морала и етике.   Немам више коме да чиитам колумне, немам више кога да питам да ли ми је добар увод у текст или  наслов текста. Немам више  тако чврсти ослонац у ковитлацу тешкоћа .  Колико смо само пута пробудудили Гоцу када бих радила на припреми “Јединства за штампу. Отишао си остављајући “Јединство”, чија си персонификација био пола века и нас који  те волимо. Бог зна зашто те је позвао и данас на путу ка небеском царству, твоја душа има способност да осети доминацију љубави, а ја ти  Свето,  шаљем  безграничну сестринску љубав.

Андрић је рекао да човек умире два пута, једном када физички умре , а други пут када га забораве. Ти ћеш драги наш Свето и даље да живиш јер те  не можемо заборавити. Овим речима, уз незаустављив плач, опростила се од Света Влаховића, Рада Комазец.

Спонтано и веома емотивно и разложно говорио је и Зоран Влашковић, уредник у редакцији. –Смрћу Света Влаховића, новинара и одговорног уредника и директора „Јединства“ није изгубило само „Јединство“, изгубило је цело Косово и Метохија. Изгубили смо великог човека, хуманисту, интелектуалца, великог зналца који је живео за „Јединство“ и српско Косово и Метохију. Посебно је волео да говори о Косову и Метохији, о Пећи где је одрастао јер је искрено волео Косово. Познавао је менталитет Срба али и Албанаца на Косову о чему је често говорио али никада није дао погрешну оцену, рекао је Влашковић.

Обилазили смо често после 1999. године српске светиње по Косову и Метохији и његов родни град  Пећ, сећао се Влашковић. Кад год би ушли у двориште Пећке патријарије заискрила би му суза у оку. Сећам се дана када је  први пут обишао гробове својих родитеља и Пећ. Већ су били оскрнављени гробови, а Света је дуго и немо стајао са грчом на лицу. Тугу на лицу ничим није могао да са`крије, ни када је угледао место његове куће, где је одрастао, данас парк без трагова да је то био његов дом.

Захваљујући Свету, наставио је Влашковић, на Косово и Метохију је долазило много шаховских велемајстора на турнирима где је он био добар домаћин. Долазили су велемајстори и после 1999. Године на Косово  на турнирима и сев захваљујући Свету кога су искрено уважавали и волели.

Познавао је менталитет Срба али и Албанаца

Света је био омиљен у Косовској Митровици. Још увек ме људи у неверици заустављају на улици и питају да ли је могуће ад оде такав човек. Одиграо је много партија шаха на улици са обичним људима којима је шах само хоби и то људи и данас препришавају. Играо је шах са њима до аксних вечерњих сати, па и до раних јутарњих сати, све док је било ублике са стране. Изненадном  Севтином с мрћу оостали смо без човека од којег смо увек могли да добијемо савет, не само за текстове већ и за живот. Овим и речима: Нека ти је вечна слава и хвала што си учинио за „Јединство“ и Косово и Метохију које ће те чувати у најлепшим успоменама, од Влаховића се опростио Зоран Влашковић.

Драгана Зечевић га памти као човека који је освајао шармом и бриљантним говорима. Сећња сежу и до заједничких путовања Косовом и Метохијом када је у друштву новинара певао косовске песме. -Он је често помињао своју ћерку Мају и цитирао супругу Гоцу. Он је отишао и нека га анђели чувају, а ми ћемо сећање на њега, рекла је Драгана Зечевић.

Шахиста Синиша Руменичић се сећао неких важних момената у шаховском животу Света Влаховићам који је и као шахиста био једнако успешан и познат на Косову и Метохији и у Србији. -Свата је био вишеструку првак Косова у шаху, а касније постао и Фиде-мајстор. А шах му никада није била професија већ права и истинска љубав. Био је 2007. године члан делегације ветерана која је играла шах у Русији и Света је тада успео да победи чувеног руског шаховског мастора Авербаха. Ми смо били пријатељи и задњи пут сам га видео пред доделу високог признања коју сте добили од председника Републике. Света Влаховић је један од осам шахиста које смо изгубили за само 11 дана. То се од када памтим није десило. Света је био и организатор Видовданских сусрета шахиста на Косову и Метохији. Данас и Косово и Метохија тугују због Света Влаховића али ћемо чувати успомену на њега.

Дугогодишњи колега и пријатељ Света Влаховића, Вукман Видаковић, новинар „Јединства“, је такође подсетио на истакнуте особине свога колеге напоменувши да је био изузетан новинар са посебном енергијом и стрпљењем и да је у младима видео наду за препород у новинарству. –Памтићемо га и као учитеља који је захтевао писменост, бистро око и високу етичност, рекао је Видаковић.

Славица Ђукић

Подели на: