petak, 01. jula 2022. | 07:36
Najnovije vesti

Stara škola teška za održavanje

Dece je sve više svake godine i fali nam prostor. Od materijalnih sredstava koje škola dobija sredili smo dva odeljenja u prostorijama predviđenim za skladištenje ogreva. Tako smo privremeno rešili problem nedostatka učionica, kaže direktorica Snežana Stojković

U isturenom odeljenju OŠ „Aca Marović” u Kuzminu nastavu od prvog do osmog razreda sluša 40 učenika i imaju veliki problem sa prostorom. Tako bi se u najkraćem mogla opisati trenutna situacija u ovoj školi koja posle 1999. godine ima više nego zanimljivu sudbinu. Matična škola nalazi se u Kosovu Polju i do 17. marta 2004. godine imala je 150 učenika. Pohađala su je deca iz Kuzmina, Kosova Polja i Bresja. U talasu nasilja koji je zahvatio ovo mesto, školska zgrada stradala je već prvog dana. Prema rečima direktora Snežane Stojković, ona je u požaru potpuno uništena, kao i kompletna dokumentacija.

– Škola je kasnije obnovljena i deca su ponovo krenula na nastavu. Tako je bilo sve do 2011. godine kada je odlučeno da u istoj školskoj zgradi u prepodnevnoj smeni nastavu počnu da slušaju i deca albanske nacionalnosti. To je sve promenilo – kaže direktorica škole. Dolazak albanskih đaka značio je kraj nastave za svu srpsku decu iz pomenutih mesta. Roditelji su odlučili da decu ispišu iz škole jer su se plašili za njihovu bezbednost. Nisu hteli da rizikuju posle svega što se izdešavalo u Kosovu Polju. Tako su nastavu na srpskom jeziku nastavila da slušaju romska deca iz Kosova Polja, trenutno je njih 40 i, prema rečima direktorice, dobri su i redovni đaci. Škola radi bez problema, a odnos sa kolegama Albancima je korektan. Mnogi učenici ove škole su prešli u OŠ „Ugljare” iz Ugljara, dok su deca iz Kuzmina bila upućena na dve učionice svoje stare škole. Škola je uredna, okrečena, sa starinskim pećima u kojima se loži ugalj, ali daleko od standarda i uslova koje ova deca i samo selo Kuzmin zaslužuju.

– Škola je, prema priči starijih meštana, građena četrdesetih godina prošlog veka. Sve je u njoj dotrajalo i propada, bez obzira što se mi trudimo da sve održavamo najbolje što se može. Taman jedno okrpimo pojavi se problem na drugom mestu, i tako godinama – priča direktorica Stojković i nastavlja: – Svake godine dece je sve više i fali nam prostor. Od materijalnih sredstava koje škola dobija sredili smo dva odeljenja u prostorijama predviđenim za skladištenje ogreva. Tako smo privremeno rešili problem nedostatka učionica, i u njima sada nastavu slušaju učenici sedmog i osmog razreda. Da pomenem da su sve radove izvodili naši pomoćni radnici, nije bilo para za plaćanje nikog sa strane. Prema njenim rečima, broj đaka će se naredne školske godine povećati, odnosno broj đaka u selu duplo je veći nego pre 10-15 godina. Zaposleni u školi OŠ „Aca Marović” sećaju se vremena kada su sređivali zapuštene prostorije stare i oronule zgrade i pretvarali ih u učionicu. Sada, i da hoće više nemaju šta da preuređuju. Sređivanje škole bila je njihova borba ne samo za školu, već i za opstanak. Time su, sa jedne strane, decu poštedeli putovanja i eventualnog rizika, jer bezbednost je još uvek pod znakom pitanja. Sa druge strane, to je značilo da će njihovi roditelji ostati sa njima u selu, i da se broj stanovnika neće osipati. Bili su u pravu. Broj đaka se ne smanjuje gotovo uopšte, odnosno to se ne može uporediti sa ostalim rubnim mestima u centralnom delu Kosova i Metohije gde je broj đaka svake jeseni sve manji. Njihova priča o neophodnosti renoviranja škole, odnosno proširenju traje skoro dve decenije, ali niko da ih čuje.

– Obraćali smo se na različite adrese za pomoć da se škola renovira, ali odgovora nije bilo. Kada nas je posetio Arno Gujon, veliki prijatelj Srba sa Kosova i Metohije, dobili smo nadu da će se na već postojeću zgradu nadograditi nov aneks koji bi imao preko potrebne dve učionice i sanitarni čvor u zgradi. Iako mu je dolazak na Kosovo zabranjen, naša nada da će nam pomoći nije nestala – rekla nam je direktorica, i na naše pitanje šta je sa fiskulturnom salom kroz osmeh kazala da je to za njih luksuz i gotovo neostvarljiv san. Ukoliko se ostvare nade zaposlenih u školi u Kuzminu imali bi četiri učionice. One dve improvizovane bi pretvorili u kabinete. Kada sve to pogledate sa strane i dalje izgleda veoma skromno, ali svi bi u Kuzminu i time bili zadovoljni, i nastavno osoblje, ali i roditelji i deca. Zato su vredni svakog divljenja i poštovanja. Kuzmin je inače poznat po velikom broju visoko obrazovanih ljudi. Oni u ovom trenutku, od oko 300 stanovnika, imaju više od 20 studenata. Svi oni se po završetku studija vraćaju kući i pokušavaju nekako da se zaposle. U OŠ „Aca Marović” sa decom radi stručni kadar. Deca redovno učestvuju na svim takmičenjima predviđenim planom i programom Ministarstva prosvete Republike Srbije i ostvaruju dobre rezultate.

U školi posebno ističu Nedu Jolić, učenicu sedmog razreda, koja je ostvarila odlične rezultate iz hemije i srpskog jezika. Nekoliko dana posle obilaska škole i dalje nam je fascinantan prostor u kojem se radi i uči. Još interesantnije je to da se niko do sada nije setio da im školu renovira, ali moramo da pomenemo da smo iz isturenog odeljenja OŠ „Aca Marović” iz Kuzmina otišli zadovoljniji nego što smo to bili u bilo kojoj drugoj školi gde su uslovi daleko bolji. Valjda je za to zaslušan optimizam i ljubaznost svih u školi, ali i u samom Kuzminu, koji uprkos svojoj izolovanosti i teškim uslovima života još nije izgubio svoju dušu. M.Č.

Podeli na: