Америка одлучила – команданти ОВК одлазе у политичку пензију

Команданти ОВК, који су двадесетак година били миљеници Америке, полако одлазе у политичку пензију, а уколико неће добровољно да напусте политику, попут Рамуша Харадинаја, добијају позив Специјалног суда за ратне злочине у Хагу, чиме им се директно ставља по знања да је исцурило њихово политичко време, пише “Политика”.

 

Лист подсећа да су ови команданти уз свесрдну подршку Западних земаља држали политику на Косову у својој шаци 20 година. Политика наводи речи председника Матице Албанаца Србије Дема Берише, да се на примеру Рамуша Харадинаја види да је одлука САД да то ратно крило искључи из политичког живота.
Свесне да то што су Рамуш Харадинај, Хашим Тачи, Кадри Весељи и други који су окрвавили руке може да оптерети планове за будућност и да Западне обавештајне службе имају материјалне доказе о њиховој умешаности у најмонструозније злочине над Србима, државе Квинте су одлучиле да дају шансу албанским политичким лидерима којима су економија и трговинска сарадња на првом месту.
Тако ће ОВК направити пун круг, од наоружане групе која је средином деведесетих званично била на списку терористичких организација у Стејт департменту, па скоро преко ноћи постала пријатељска “ослободилачка војска”, до тога да ће неки њихови команданти завршити или у Хагу или бар далеко од косовских политичких вода, ражаловани с функција.
Бериша за Политику каже да је свима јасно да албански ратни лидери немају више шта да траже у политичком животу Косова. Додаје да је можда најјачи доказ то што је Рамуш Хараднај, када је политички био најјачи, поднео оставку, одбивши да укине таксе на робу из Србије.
“Харадинај је прва жртва нове политике. Америке неће то урадити нагло, већ ће први корак бити преко владе Авдулаха Хотија, која ће ускоро бити формирана и то ће бити влада експерата, без много места за бивше команданте ОВК. Само ће министар војни бити Антон Ћуни, бивши члан ОВК, не много познат”, каже Бериша.

Он додаје да ће места у новој влади бити и за Фатмира Љимаја који је већ осуђен за ратне злочине и сада је у другом својству у односу на остале чланове ОВК.
Бериша наводи да Американци имају друге албанске политичаре на Косову којима неће у првом плану бити сукоби и стално постављање националног питања већ оно од чега се живи. Истиче да разговори које води Ричард Гренел, Мирослав Лајчак или Ђузеп Борељ иду у том правцу.
Дипломата из једне Западне земље у Приштини каже за Политику да је свима голим оком видљиво да некадашње вође ОВК нико на Западу више не види као део решења косовског проблема и да ће сви они морати да буду замењени постепено у наредних неколико година. Као пример наводи да ће највероватније нови премијер бити Авдулах Хоти, који слови за “британског ђака”.
“Ново време тражи нове идеје које могу да допринесу само нови људи. То никако нису садашњи политички представници Албанаца који своју политичку моћ црпу из рата 1999. и пљачкашких приватизација после тога. Јасно је да с њима нема шансе да се с Београдом постигне било какав договор”, наводи овај дипломата.
Он каже да је постојао страх код истих Западних дипломата да ли ће, када се реше војног крила, доћи до политичког вакуума који би могли да искористе екстремне политичке снаге и да се експеримент с Аљбином Куртијем показао као неуспешан, али и да је погрешно становише да нема других политичара који могу да управљају у договору са Западом. То су неки политички представници ДСК, али их има и у другим партијама, пре свега у Самоопредељењу.
За Запад је посебно интересантан градоначелник Приштине Шпенд Ахмети, који није повезан ни с једном сфером. Албанци имају веома способне, образоване и талентоване политичаре који би могли да преузму водећу улогу и у политичкој агенди имаће за циљ сарадњу с Београдом јер само тако могу да напредују”, истиче овај дипломата.
Спољнополитички аналитичар Немања Старовић за Политику каже да је евидентна тежња Западног дела међународне заједнице, пре свега САД, да спроведе некакво прочишћавање политичке сцене у Приштини. Оцењује да су главни механизам помоћу којег се тим процесом управља специјализована судска већа измештена у Хаг, пред којима би у наредним месецима коначно требало да отпочну прва суђења, а која су под контролом Вашингтона.”Међутим, не бисмо смели да гајимо било какве илузије о мотивима због којих САД инсистирају на тој врсти промена у политичком врху Приштине, будући да би правда за жртве потенцијално осуђених команданата тзв. ОВК била тек колатерална штета у процесу који за стварни циљ има консолидацију косовске државности. Спонзорима косовске незавсности је јасно да њихов пројекат не може да буде успешан уколико у врху политичке власти Косова вечито остану’политичари из шуме’, што иначе представља израз настао унутар грађанских кругова у Приштини, а не у Београду”, каже Старовић.
Немања Старовић каже да је сада тешко оценити да ли је и колико уклањање с врхова политичке сцене у Приштини повољно за косметске Србе и званични Београд јер би маргинализација људи попут Харадинаја, Љимаја или Весељија била корисна само за албанско друштво на КиМ, чији би се политички систем консолидовао. Тек дугорочно то би могло да се повољно одрази и на положај Срба који су остали да живе на Косову.
“У нешто краћем, практичном плану, тешко да наши сународници могу имати разлога за оптимизам јер у односу према Србима и званичном Београду не постоје велике разлике међу албанским политичарима. Историја и бројни примери с различитих страна света нас уче да често најкрупније искораке у правцу мира чине управо некадашњи ратни лидери, док либерали и грађански оријеинтисани државници немају довољно капацитета, вечито страхујући од оптужби за недостатак патриотизма. Имајући у виду веома висок ниво антисрпског набоја у албанском друштву на КиМ, на чијем сузбијању нико озбиљно није радио последњих 20 година, бојим се да нас евентуална смена генерација на политичкој сцени Приштине не би приближила одрживом решењу“, закључује Старовић.
Политика наводи даље и да је политичком аналитичару Бранку Радуну за око запала чињеница да се Запад све више дистанцира од политичара са ОВК прошлошћу, откако се најављују прве оптужнице из Хага. Каже и да је занимљиво да им протеклих десет и више година људи из ОВК нису сметали на којој год функцији били.
“Све је више показатеља да то почиње да им смета, али све то лепо дипломатски обраде. Не кажу, бар не отворено, да им није пријатно јер су тим људима упрљане руке крвљу. Међутим, полако на политичку сцену долазе други људи. Јасно је да постоји немали притисак из Вашингтона и Лондона, а можда и Берлина, да се’замене’ политички челници из ОВК”, закључује Радун.

Подели на: