четвртак, 18. августа 2022. | 21:23
Најновије вести

Брнабић из Охрида: Међународно право “поломљено на грбачи” Србије

Премијерка Србије Ана Брнабић поручила је на Преспа форуму на Охриду, да је за општи напредак региона неопходно да се Западни Балкан интегрише у Европску унију. Брнабићева је истакла да су два кључна приоритета Србије улазак у ЕУ и сарадња са земљама региона, указујући на значај иницијативе “Отворени Балкан”. Наводи да је међународни правни поредак и међународно право “поломљено 1999. и 2008. године на грбачи Србије и српског народа” и да од тада свет више није исто место. Наглашава да је Србија у посебно тешкој ситуацији пошто се њен европски пут условљава признавањем тзв. Косова, иако се то не помиње нигде у преговарачкој позицији ЕУ, а што је, наводи, резултат лицемерја земаља које су признале тзв. Косово, пре свега оних из ЕУ.

 

Ана Брнабић је на панелу “65 година после Римског уговора: Да ли је Европа економски обновљена и интегрисана” оценије да то још увек није случај и да не може бити општег развоја и напретка без интеграције Западног Балкана у Унију.

“Кад говоре о Србији, као да у огледалу виде своју бруку”
Премијерка Ана Брнабић изјавила је да је Србија у посебно тешкој ситуацији пошто се њен европски пут условљава признавањем тзв. Косова, иако се то не помиње нигде у преговарачкој позицији ЕУ, а што је, наводи, резултат лицемерја земаља које су признале тзв. Косово, пре свега оних из ЕУ.

“Огромна је комплексност тог питања и Србија је у специфичној позицији, зато што те земље када погледају у Србију, они као у огледалу виде своје лицемерје, дупле стандарде и бруку, а то не желе да виде”, поручила је Брнабићева.

Како је рекла, од кад је избио рат у Украјини, Србија је у још тежој ситуацији, због огромног лицемарја великог броја земаља ЕУ и неких других које су признале тзв. Косово.

“Они се, свим срцем и душом, боре за територијални интегритет Украјине, потпуно у складу са принципима међународног права, за територијални интегритет међународно признатих држава, у чему имају нашу пуну подршку. Истовремено, тај први принцип међународног права није важио за Србију. Они су га прекршили 1999. и 2008. године”, истакла је Брнабићева.

Упитала је и како територијални интегритет међународно признатих држава мора да се брани по сваку цену у случају Украјине, док у случају Србије може да се прекрши.

“Како може да се бомбардује једна земља без одлуке УН, што је била агресија Србију, а данас се мисли да је то катастрофално. То и јесте катастрофално, али како то катастрофално не може да се примени на нама”, додала је премијерка Србије.

Како је рекла, поједине земље степен лицемерја показују и тиме што су прекршиле Резолуцију СБ УН 1244 тиме што су признали твз. Косово, док се у свим другим проблемима позивају на пуно поштовање резолуција УН.

Истакла је и да Србија гради путеве како би унапредила транспорт робе, али и проток људи и капитала, како ауто-путем ка Северној Македонији и Бугарској, тако и градећи ауто-пут ка Црној Гори и БиХ.

“Када Србија добије нову владу, питање број један биће питање енергетике и енергетске снабдевености, као и изградња интерконектора са Северном Македонијом и гасна повезаност са Грчком и Бугарском”, рекла је Брнабићева.

Премијерка је, одговарајући на критике да иницијатива “Отворени Балкан” није усклађена са Берлинским процесом, рекла да је управо супротоно, јер је та иницијатива, која треба да олакша живот грађанима овог региона, али и олакша привредну сарадњу, транспорт, у потпуности у складу са Берлинским процесом.

Наводи да је задовољна што данас учествује на панелу у оквиру Преспа форума, додајући да јој је част што је у гостима код својих пријатеља.

Брнабић: Међународно право “поломљено” на грбачи Србије
Премијерка је изјавила је да је међународни правни поредак и међународно право “поломљено 1999. и 2008. године на грбачи Србије и српског народа” додавши да од тада свет више није исто место јер је све постало могуће зато што у свету влада закон јачег, а не међународног права.

Ана Брнабић је након панела на којем је учествовала у оквиру Преспан форума на Охриду, а одговарајући на питање новинара како се може направити паралела између Косова и Украјине с обзиром да је на “Косову убијено 1.000 деце, силовано 20.000 жена, почињени ратни злочин и геноцид”, казала да лицитирањем са бројевима се унижавају праве жртве и додала да ти подаци које је изнео новинар, нису тачни.

“Не волим да причам о бројевима јер причамо о људским животима и жао ми је што ви лицитирате бројевима јер унижавате оне жене које су силоване, децу и људе који су побијени када се тим бројевима тако користите јер нигде не постоје бројеви које сте рекли јер нису тачни и то се није десило. И када је Приштина позвала да се пријаве случајеви силовања, пријавило се несто више од 900 жена, што је страшно, катастрофално, за сваку осуду, али немојте да причате о 20.000”, казала је Брнабићева.

Истиче да је потпуно јасно шта је међународно право и међународни правни поредак и наглашава неповредивост територијалног интегритета међународно признатих држава.

“Ни по коју цену, не постоји нигде у међународном праву да је неки територијални интегритет повредив у одређеном случају. Он је неповредив и никада се то пре није десило осим у случају Србије и никада после”, подвукла је премијерка.

Када се говори о томе ко каже шта је довољно велики разлог за агресију на једну земљу, Брнабићева је упитала ко одлучује о томе и каже да је и Русија рекла да су извршили агресију на Украјину да би спречили геноцид који се дешавао осам година.

“Не улазим у то, мени је агресија на једну међународну признату државу агресија јер је територијални интегритет неповредив. Није се десио геноцид на КиМ, не постоји ниједна осуда, не постоји ни случај. У овом тренутку, територија КиМ остаје до дана данашњег постконфликтно подручје са најмање повратника, од свих постконфликтних зона на свету”, нагласила је премијерка.

Подсећа да се на КиМ десио погром 2004. године, да су тада срушене цркве и манастири чак и они под заштитом Унеска, да су убијани Срби, протерани скоро сви Срби са територије јужно од Ибра, да се десило етничко чишћење градова – Приштине, Гњилана, Ђаковице…

Како каже, четири године након тога неко прогласи независност, без референдума, без ичега и неко потрчи да призна ту независност.

“Да ли је тада било геноцида, злочина? Било је, али над Србима”, подвлачи.

Истиче да не постоји ниједан једини принцип кога се било ко држао када је или прогласио независност или ови други који су то признали.

Сви принципи међународног права су погажени на најбруталнији начин, каже премијерка и додаје да је отворена Пандорина кутија и да смо од тада видели различите сценарије у различитим земљама ЕУ.

“ОК је то, али се макар договорите о оквирима међународног права који ћете да поштујете. Да ли хоћете да изнад поштовања територијалног интегритета буде право самоопредељења? Добро, али онда тако мора да буде и онда сви морају да имају право на самоопредељење, а не може неко само зато што је велики, јак и моћан да бира где ће да примени један принцип, а где неки други”, поручила је Брнабић.

“Не прави се Србија луда, зна се званична позиција ЕУ”
Брнабићева је у Охриду изјавила, да су се од председника појединих земаља из региона могле чути “невероватне ствари” о Србији на Преспа форуму, истакавши да је јасна преговарачка позиција ЕУ са Србијом у форми званичног документа у којем се нигде не помиње признање тзв. Косова, које се спомиње у складу са Резолуцијом Савета безбедости УН 1244.

Реструктурирање ЕПС-а у складу са утврђеним планом
Процес реструктурирања Електропривреде Србије (ЕПС) у складу је са утврђеном динамиком и планом, изјавила је премијерка Србија Ана Брнабић и још једном демантовала све наводе појединих медија о приватизацији тог предузећа.

“Имамо вршиоца дужности директора. Када се изабере нова влада, она ће даље, путем конкурса, да изабере директора ЕПС-а. Остаје нам велики посао да се припремимо за зиму”, рекла је Брнабићева одговарајући на питања новинара после учешћа на Преспа форуму на Охриду.

Брнабић је још једном демантовала сва медијска сазнања о наводној приватизацији ЕПС-а.

“То никада није било на столу док је СНС била на власти”, подвукла је Брнабићева.

“На председничком панелу јуче је највећи проценат времена посвећен Србији, иако нисмо имали представника, али то их није одвратило да говоре невероватне ствари о Србији, па смо од (председника Хрватске Зорана) Милановића чули да се Србија прави луда, као да не зна да је за њено учешће у ЕУ, неопходно да призна Косово”, констатовала је Брнабићева у изјави новинарима.

Зато је, каже, данас на панелу показала свима документ, званичну преговарачку позицију ЕУ са Србијом, у којем се у поглављу 35, где су остала питања, под ставком 1, спомиње нормализација односа Србије и тзв. Косова, где је означено звездицом.

“То значи да се у ЕУ преговарачкој позицији са Србијом позива и каже да је ознака Косова у складу са Резолуцијом СБ УН 1244, која признаје територијални инегритет међународно признате Србије, што значи Косово као аутономна покрајина у оквиру Србије”, нагласила је Брнабићева.

Ту се, каже, наводи да Србија остаје посвећена дијалогу под покровитељством ЕУ, ангажује се у постизању нових споразума у новим областима, унапређујући процес нормализације односа у доброј вери, са циљем да то постепено води “свеобухватној нормализацији односа Србије и ‘Косова’ у складу са преговарачким оквиром”.

Премијерка је истакла да се нигде у званичној позицији ЕУ ниједном речју не помиње признање тзв. Косова од стране Србије.

“Не прави се Србија луда, него се они који говоре да се то подразумева праве луди као да не знају званичну позицију ЕУ. Ако ЕУ стоји при томе онда мора да промени преговарачку позицију, а док је она на снази то је званични документ и никакве друге приче не могу да играју улогу”, рекла је Брнабић.

Зато је, додаје, истакла нашу позицију, да те ствари разјасни, наводећи да Србија мора да се бори у комплексним околносима, да настави економски развој и напредак и свој европски пут.

Констатовала је да никада већи фокус неког регионалног форума није био на Србији, као на Преспа форуму, још од припремнг састанка 30. маја и прве сесије, на којој су се, каже, чуле невероватне ствари од професора Едварда Џозефа, са Џон Хопкинс универзитета.

“Невероватне ствари рекао да је проблем читавог региона етнонационализам Србије и Бугарске, да је Србија та која регион одвлачи од европских интеграција, да је најбоје да српски утицај у земљама буде што мањи и као најпозитивнији пример навео Хрватску, где је српски утицај мали… То су невероватне ствари од једног професора”, рекла је Брнабић.

Вархељи: Сарадња са Западним Балканом геостратешки избор ЕУ
Европски комесар за проширење Оливер Вархељи поручио је да је Западни Балкан приоритет за ЕУ и да ће Брисел пружити пуну подршку како земље региона не би морале да зависе од руских енергената.

Вархељи је, на панелу у оквиру Преспа форума на Охриду, у снимљеној поруци, казао да су тренутно тешка и изазовна времена за економију и указао на то да је негативан утицај на привреду прво имала пандемија вируса корона, а затим и рат у Украјини.

“Последице тог рата су видљиве и ван Украјине и у целом региону и то када је реч о небезбедности, цени енергената… Изазови са којима смо суочени су глобални”, казао је Вархељи.

Истиче да Западни Балкан не мора да зависи од руске нафте и гаса и каже да је један од начина за то учешће у енергетској платформи ЕУ.

Додаје да је ЕУ укључила Западни Балкан у европски сигурносни програм за храну и механизам за одговор за координацију сигурности хране.

“Главни инструмент за подршку је економска инвестициона платформа за Западни Балкан, која ће имати на располагању 30 милијарди евра за следећих седам година. Тиме може да се повећа БДП у региону за 3 одсто до 2027. и да се убрзају интеграције земаља Западног Балкана у ЕУ”, казао је Вархељи.

Како каже, имплементација тог плана је већ у току, односно постоји 21 инвестициони пројекат у плану чија је целокупна вредност 3,2 милијарде евра са 1,1 бесповратних средстава из ИПА фондова.

“Верујемо да се са овим планом крећемо у добром правцу и да ћемо направити наше економије зеленије и дигиталније. Ово ће помоћи у независности од руских енергената. План ће дати могућност да млади, жене и рањиве категорије друштва направе наше економије и друштва отпорнијим”, казао је Вархељи.

На Охриду су се окупили лидери Западног Балкана, како би разговарали о унапређењу односа и политичких дијалога између земаља региона, као и интеграцији овог дела Европе у ЕУ.

Основна тема овогодишњег форума је “Изградња будућности Западног Балкана у модерној европској безбедносној архитектури”.

Преспа форум покренут је прошле године као оквир за изградњу поверења и политичког дијалога између земаља Западног Балкана, а власти у Скопљу означиле су манифестацију и као платформу за заштиту и промоцију политичких споразума.

Подели на: