nedelja, 02. oktobra 2022. | 20:39
Najnovije vesti

CILJANE FARSE

Piše: Rada Komazec

 

Beše proleće 1990. godine kada se budi i buja priroda. Po scenariju zapadnih obaveštajnih službi i pojedinaca kao što su Bob Dol i Džozef Diogardi u režiji Bujara Bukošija („premijera kosovske vlade u egzilu”) buknulo je jednonacionalno trovanje na celom prostoru naše južne pokrajine. Zavijale su sirene hitne pomoći i ubrzo su odeljenja za infektivne klinike postala pretesna da prime na stotine albanske dece koja su padala, glumeći slabost i povraćanje. Pored „otrovane” dece toksinima, dvorište Infektivne klinike u Prištini vrvelo je i od zapadnih medija. Pre svih lekara, dijagnozu su dali srpski seljani na Kosovu i Metohiji iz Babinog Mosta, Brnjice, Raniluga, Osojana, Dobrotina, Lebana – nastavak separatističkog haosa i pripreme za otcepljenje Kosova. Bez doktora, analitičara i političara, srpski narod na KiM dao je nepogrešivo tačnu dijagnozu navodno otrovanoj albanskoj deci. Znali su Srbi na KiM za stalne podvale, manipulacije, falsifikate i glumu Albanaca. Da nije bilo trovanja toksičkim supstancama, potvrdile su komisije i medicinski stručnjaci, a godine posle toga, Albanci su koristili takve i slične akcije prevara i obmana sveta, sve do dobro pripremanog i izrežiranog Račka zbog kojeg je Srbija bombardovana, a Kosovo i Metohija okupirano. Nažalost, Zapadu je bila prijemčivija loša gluma i laži Albanaca nego srpska istina i zato su im davali instrukcije služeći se i sami paklenim lažima da bi opravdali bombardovanje Srbije. Nezaboravimo da je i pogrom nad Srbima 2004. izvršen na osnovu izrežirane medijske laži o navodnoj krivici Srba za utapanje albanskih dečaka. Današnje „otrovane koverte” sa glasovima iz centralne Srbije su po istoj matrici kao i „trovanje” 1990. godine. I, gle čuda, i pored tvrdnji Infektivne klinike u Prištini i tamošnjih lekara da nije dokazano nikakvo trovanje, Maja Kocijančić, potparolka EU kaže da čeka novu istragu. Zapravo, farsa je bila i tvrdnja EU da su nepristrasni posrednici u dijalogu Beograda i Prištine. Navijali su snažno za Prištinu. Vesti o „trovanju” su otišle u eter i albanski narod u to čvrsto veruje. Ni to nije ništa novo. Mediji iz najdemokratskijih zemalja sveta pogazili su odavno profesionalnu etiku, kada je u pitanju izveštavanje o događajima na KiM, a šta da očekujemo od albanskih medija… Sve je to „vetar u leđa” za nastavak loše režiranih predstava, a koje su usmerene na zastrašivanje Srba, sa krajnjim ciljem progona srpskog naroda sa prostora KiM. Propast u Interpolu nadoknadiše upadom specijalnih jedinica Rosu i hapšenjem Srba. Evropa ćuti i podržava farse koje im odgovaraju. Dok je Srbija najžešće optuživana i bombardovana zbog protivljenja albanskom separatizmu i terorizmu devedesetih, dotle svet ćuti na izrečene dugogodišnje kazne zatvora za katalonske političare i aktiviste zbog učešća u neustavnom referendumu. No, Srbi su navikli na duple aršine, manipulacije i igre Zapada. Naš komšija Zaev tek sada veruje u farsu. Nadao se Nobelovoj nagradi zbog gubljenja imena države, identiteta i uvođenja albanskog jezika kao službenog, a dobio je veliko ništa. E, moj prijatelju Zorane, što ne upitaste Srbe u Babinom Mostu, Brnjici, Ranilugu, Osojanu… o principijelnosti Zapada i unitarnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu zemlje u kojoj su Albanci izjednačeni sa većinskim narodom. Dobili biste iskren i tačan odgovor. Manipulacije i farse na ovim našim prostorima ne prestaju, ali, čini se, sve se ulivaju u jednu reku i vode ka jednom cilju – „Velikoj Albaniji”.

Podeli na: