Дрецун: Резолуција 1244 признаје наше границе

Пре 21 годину у Савету Безбедности Уједињених Нација усвојена је Резолуција 1244, једини важећи документ који регулише положај Косова и Метохије. Резолуција 1244 усвојена је с циљем постизања политичког решења кризе на Космету, после бомбардовања, очувања међународног мира, безбедности и осигуравања слободног повратка избеглица и расељених лица у свој дом. Милован Дрецун, председник скупштинског одбора за Косово и Метохију каже за РТС да 1999. године када је “завршена злочиначка агресија НАТО-а и усвојена Резолуција 1244 усвојен је процес неизвесности о томе шта ће се дешавати на и око КиМ”.

 

Милован Дрецун је гостујући у Дневнику РТС-а изјавио да сама резолуција је у неким деловима била поприлично нејасна, отварала је многе дилеме, била је подментнута једна тачка од стране француског и британског амбасадора.

“Одмах смо видели да се кренуло са бруталним кршењем те резолуције од стране представника међународног присуства, посебно од шефова Унмика. Било је јасно да ће водеће западне земље посебно САД, Велика Британија и Фрацнуска покушати да доврше оно што нису успели злочиначким бомбардовањем. Имали смо наставак рата само другим средствима”, навео је Дрецун.

Каже да су они желели да до краја реализују своје циљеве које су задали на почетку бомбардовања.

“Коначно, то је била потпуна контрола тог дела наше територије од стране НАТО-а и стварањем некакве лажне државе”, истакао је Дрецун.

Резолуција 1244, каже, признаје наше границе.

“Ми смо чланица УН, наша граница је на Проклетијама, а не на Јарињу. Она говори томе да ће бити успостављене привремене институције самоуправе, и да ће се трагати за коначним решењем, а да то коначно решење може да буде само аутономија унутар тадашње СРЈ. Међутим, постоји тај део који носи ознаку ‘с1999/648’, и то је та француско-британска подметачина где је убачено нешто што је названо споразумом, а што није споразум јер га је Србија одбила у Рамбујеу и који говори о томе да ће бити постигнуто коначно решење позивајући се на тај документ Медлин Олбрајт, али не у оквиру, унутар СРЈ, већ на основу воље народа, односно референдума и жеље Албанаца да се створи некаква држава”, указује Дрецун.

Резолиција 1244 – темељни међународно-правни документ
Тај део, додаје, није повољан и он је “политичка подметачина која се нашла у Резолуцији мимо онога што је тадашњи државни врх Србије испреговарао, прво са Ахтисаријем и Черномирдином, а онда и након потписивања Војно-техничког споразума и усвајање Резолуције 1244”.

“По мени је то темељни међународно-правни документ који признаје наш теротиоријални интегритет наше међународно признате границе и који представља препреку онима који би желели да лажна држава Косово стекне пун међународно-правни капацитет чланством у УН”, изјавио је Дрецун.

То су, напомиње, државе које су признале Косово и које су нас тако злочиначки бомбардовале.

“Ви имате ситуацију да је Савет безбедности најпозванији, чак може да нареди употребу силе против некога који не поштује његове ставове и резолуције, и УН усвајају ту резолуцију, а три сталне чланице СБ не поштују ту резолуцију и желе да створе некакву државу на делу територије међународно признате државе чланице УН. Свакако САД, Велика Британија, Француска, Немачка и све друге земље које су признале Косово као некакву државу би желеле да се тај посао доврши и да Србију директно или посредно преко правно обавезујућег споразума о нормализацији или на неки други начин натера да призна ту самопроглашену државу и отвара јој пут ка чланству у УН”, казао је Дрецун.

На питање да ли би до некаквог решења могло да дође до краја године, Дрецун каже да када би постојала политичка воља на свим странама и искрена посвећеност тражењу компромисног решења у оквиру Резолуције 1244 вероватно би могао да се постигне договор.

“Иако је то комплексно питање које захтева решавање много проблема и једно специфично решење. Приштина једноставно не показује спремност да се са Београдом нађе решење. Приштина чини све да Косово интегрише са Албанијом и то у практичном смислу. Њихов став је да разговори морају да се заврше, унапред дефинишу како морају да се заврше разговори не питајући Београд. Имате такозваног премијера Хотија и такозваног председника који унапред дефинишу циљ и кажу да преговори треба да се заврше тако што ће Србија признати Косово. Ми кажемо не, ни под којим условима нећемо признати овакву лажну државу”, навео је Дрецун.

За решењем, каже, мора да се трага.

“Ја га немам и не верујем да га било ко има. Не постоји политичка воља у Приштини, они сада изводе један политички маневар да би се умањио притисак који се врши према њима, посебно од стране америчког председника Доналда Трампа, да би се одговорност пребацила на Србију и да би се сачекају избори у Америци”, додаје Дрецун.

Решење за Ким, сматра, мора да буде вишеслојно, као што се дешавало у Дејтону.

“Прво је решен оквир за БиХ, речено је опстаће као јединствена држава. Онда је на другом нивоу тражено унутрашње устројство, постоје ентитети, па на трећем нивоу су била нека специфичних решења, као дистрикт Брчко. Имајући у виду сложеност ситуације на КиМ, јер Срби не живе само на северу, морамо да видимо у каквом ће статусу да буде КиМ не излазећи из оквира Резолуције 1244, а то је трагање за компромисом”, указује Дрецун.

За САД наводи да је то завршена прича, да је то држава, али ипак отварају један простор где би могло да се тражи одређено решење.

“Све то када се погледа не дозвољава нам да будемо оптимисти да решење може да буде постигнуто тако брзо. Имајући у виду да је Србија ојачала међународни положај, економију, унутрашњу политичку стабилност, онда су мале шансе да неко изврши драстичан притисак на нас, па да нас натера да прихватимо за нас крајње неповољно решење”, закључио је Дрецун.

Подели на: