ФИЛМ РАДЕ КОМАЗЕЦ О ДОПРИНОСУ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ РАЗВОЈУ АМЕРИКЕ ИМА ПОСЕБНУ УМЕТНИЧКУ И ИСТОРИЈСКУ ВРЕДНОСТ

ЊУЈОРК – ФИЛАДЕЛФИЈА

 

Филм   подсећа гледаоце да Америка какву данас познајемо – држава супер-градова, масовне индустрије и технолошких гиганата – дословно ради на погон који је осмислио српски геније. Филм се филозофски и емотивно затвара тамо где је и почео – поновним приказом потока у Смиљану, уз кључну, отрежњујућу поруку наратора: „Амерички прогрес не почиње на Бродвеју, него овде  на потоку Ваганцу  у Смиљану, где је светлост проговорила српским језиком ”.           

 

У Филаделфији првом главном граду Сједињених Америчких Држава одржана је прослава 250 година Америке. Уз обележавање два и по века  америчке независности Теслина научна фондација САД прославила је и 170 година од рођења српског генија Николе Тесле.   У препуној конгресној сали у Филаделфији након поздравних речи  председника и оснивача Теслине научне фондације Николе Лончара, под чијом диригентском палицом је и одржан овај величанствени скуп  Срба и Американаца, приказан је филм ауторке Раде Комазец „Допринос Николе Тесле развоју Америке, а потом је Комазец одржала беседу о Николи Тесли.

Документарни филм Раде  Комазец, директорице „Панорама”-Јединство  „Допринос Николе Тесле развоју Америке” , који је био увод у Конференцију о Николи Тесли  у Филаделфији која је одржана поводом  250 година Америчке независности и 170 година од рођења  српског генија  Николе Тесле,   није само класична историјска реконструкција, већ дубоко симболична и ритмична прича о путу генија. Ауторка филма  Рада Комазец нас води на фасцинантно путовање које почиње тамо где је све и зачето – на малом потоку у родном Смиљану, где је дечак Никола правио своје прве, детиње експерименте са водом.

Управо та циклична структура филму даје посебну уметничку тежину. Наратив се из личке руралне средине драматично сели на палубу прекоокеанског пароброда, пратећи младог проналазача преко немирног океана ка новом свету. Кроз сјајне визуелне реконструкције, гледалац бива бачен у вртлог Друге индустријске револуције. Филм маестрално дочарава контраст између мирне Лике и узаврелих америчких градова тог доба, који су жудели за енергијом и светлошћу.

 Од мрака до индустријске револуције

Централни део филма оправдава његов наслов, детаљно приказујући како Теслини патенти, а нарочито грандиозни пројекат на Нијагариним водопадима, буквално покрећу америчку индустријску машинерију.

Филм нас води у срце америчког „Златног доба” (Гилдед Аге), периода дивљег капитализма и експлозивног развоја градова. Кроз динамичан приказ чувеног „Рата струја”, гледаоци добијају увид у драматичан сукоб Теслине наизменичне струје (АЦ) и Едисонове једносмерне струје (ДЦ) и Теслину победу.

Кључне тачке филма, попут осветљавања Чикашке светске изложбе 1893. године и изградње прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима, приказане су као преломни тренуци америчке историје. Филм успешно доказује тезу да без Теслиног обртног магнетног поља, фабрике у Америци не би могле да уведу масовну производњу и ноћне смене, а градови не би добили превоз и уличну расвету.

Управо тај део савршено сажима суштину филма. Он подсећа да иза бљештавила њујоршких солитера и технолошког бума Сједињених Држава стоји искра маште једног дечака са потока Ваганца у Смиљану. „Допринос Николе Тесле развоју Америке” је визуелно импресивна, историјски тачна и емотивно набијена прича коју домаћа публика једноставно мора да погледа. Филм „Допринос Николе Тесле развоју Америке” је визуелно богат и историјски утемељен документарац. Он подсећа гледаоце да Америка какву данас познајемо – држава супер-градова, масовне индустрије и технолошких гиганата – дословно ради на погон који је осмислио српски геније. Ово је обавезно штиво за све љубитеље историје науке и технологије. У мору биографских садржаја о Николи Тесли, документарни филм „Допринос Николе Тесле развоју Америке” издваја се јасним и фокусираним углом посматрања. Уместо понављања општих места о његовом ексцентричном животу, ауторка  овог филма Рада Комазец, која је и наратор,  доноси прецизну историјску и економску анализу: како су Теслини патенти трансформисали Сједињене Америчке Државе из аграрне земље у водећу светску суперсилу крајем 19. и почетком 20. века.

Богат, ритмичан и едукативан филм

„Допринос Николе Тесле развоју Америке” је  ритмичан и едукативан филм. Он модерну Америку – земљу небодера, тешке индустрије и технолошких гиганата – приказује онаквом каква јесте: као колоса који дословно ради на погон који је осмислио српски научник. Ово је препорука за све љубитеље историје, науке и прича о људима који су мењали ток цивилизације. Ипак, оно што овај документарац уздиже изнад просечних историјских емисија јесте његова филозофска дубина на самом крају. Филм се не завршава призорима бљештавих блакодера или тријумфалним слављењем америчког капитализма. Напротив, режисер нас у завршним минутима враћа тамо где је све почело – на онај исти, тихи поток у Смиљану.

Уз мирне кадрове воде која тече кроз лички крш, филм се затвара реченицом која оставља дубок утисак на гледаоца и тера на размишљање.  Управо,  највећа вредност овог остварења лежи у његовој завршници. Филм се филозофски и емотивно затвара тамо где је и почео – поновним приказом потока у Смиљану, уз кључну, отрежњујућу поруку наратора: „Амерички прогрес не почиње на Бродвеју, него овде  на потоку Ваганцу  у Смиљану, где је светлост проговорила српским језиком”.           

Ова отрежњујућа порука савршено сажима суштину целог пројекта. Она подсећа да иза читавог технолошког бума, иза бљештавила њујоршких солитера и моћне америчке машинерије, стоји визија, машта и детиња радозналост једног  малог крајишког  дечака из Лике. Филм тиме шаље снажну поруку о пореклу креативности и универзалности генија који не познаје  границе. Дакле,   документарни филм  Раде Комазец „Допринос Николе Тесле развоју Америке” представља снажно сведочанство о визионару чији су проналасци поставили темеље савремене индустријске и технолошке моћи Сједињених Америчких Држава.

Никола Тесла у очима Срба и света

Пoред одличног документарног филма којег је и америчка и српска  публика гледала са огромном пажњом у препуној конгресној сали у Филаделфији, Рада Комазец је имала и беседу у част Николе Тесле:  „Никола Тесла у очима Срба и света” које је, такође, изазвало велику пажњу присутних.У предивном тексту препуном метафора, писан срцем и, препознатљивим стилом Раде Комазец се, између осталог,  наводи:   

„Говорити о Тесли не значи само говорити о светлости која је победила мрак, о души која је надрасла време и о једном народу који је у бескрајни космос послао свог најумнијег и најчистијег сина.

Говорим данас о Николи Тесли са дубоком емоцијом у души, свесна  да подизање гласа у част Николе Тесле није  само помињање једног генија, то је отварање старе, тешке, породичне шкриње од храстовине у којој се чува сама срж нашег српског бића, премазана мирисом сушеног смиља, босиља, тамјана и сузама вековног завежљаја. Када ми, Срби – изговоримо име Николе Тесле, ми не говоримо о сувим једначинама, о струји и индукационом мотору. Ми са  поносом  изговарамо сопствено име. Ми говоримо о нашем удесу, о нашој историјској вертикали, о нашим сеобама и о оној специфичној и  непролазној светлости коју носимо у очима где год да нас сурови ветрови историје расеју.

Свет га слави као проналазача, научника и визионара. За Америку он је херој прогреса, за Европу отац модерне технологије. Тесла је за нас  историјски понос и круна националне славе – блиставо име које се са страхопоштовањем изговара у школама и на академијама. Њега други народи посматрају кроз његову корист, а ми га доживљавамо  срцем. За нас он није далеки геније са црно-белих фотографија, већ најрођенији род,  син који је отишао у свет са оним истим судбинским завежљајем који смо и сами, толико пута, стезали на грудима. Наша љубав према Тесли није само дивљење; то је дубока, емотивна идентификација, нераскидива нит која везује свако угасло крајишко огњиште са звезданим небом под којим је он стварао –  беседила  је Рада Комазец и наставила:

– У колективној свести српског народа, Тесла је неканонизовани светитељ модерног доба. Он је наш аскета, наш пустињак који није отишао у пећину, већ у њујоршку лабораторију да се моли за спас човечанства кроз светлост. Погледајте његов живот: то је чиста хришћанска, православна жртва. Одрекао се иметка, одрекао се породичне среће, одрекао се овоземаљских задовољстава и милиона које је могао имати. Зашто? Да би човечанству поклонио светлост.

Када нас историјске неправде притисну, када нам као народу оспоравају право на достојанство, ми имамо Теслу. Он је наша највећа тапија пред лицем света.

За остатак планете, Тесла је универзални симбол генијалности. Свет слави Теслине машине, његове патенте, његове формуле и индукционе моторе. Свет слави оно што је Тесла створио.
А ми? Ми славимо Теслину душу, његово порекло, његову патњу и његову верност свом корену. Ми славимо оно што је Тесла био.

Он је доказ да се из највећег крша, из најдубље изолације и историјске неправде може изнедрити ум који ће осветлити читаву планету. Он је наш најсветлији изданак који је, постајући отац модерног света, у сваком откуцају свог племенитог срца остао син српског рода –  рекла је Рада у својој дирљивој беседи чији смо део пренели. Нада  Мартиновић професорица из Сан   Дијага  није крила сузе гледајући филм и слушајући беседу  Раде Комазец о Николи Тесли  а о филму ауторке Раде Комазец, између осталог је рекла: –  На мене је снажан утисак оставио начин на који филм поезује прошлост  и садашњост . Од места где је Никола Тесла рођен до савременог света, подсећа нас да исрорија и завичај и даље обликује оно што јесмо, што је и визуелно веома лепо приказано.  Верујем да овај филм може допрети  до многих , посебно до наше деце  и српских заједница широм света. Он није само подсетник на Теслину генијалност  већ позив да чувамо и преносимо  његово наслеђе , како не бисмо  изгубили део сопственог идентитета.  Била сам импресионирана и Радином беседом о Николи Тесли, односно што Никола Тесла значи свету, а што нама .   Спонтана  и емотивна  беседа без читања и из срца  никога није оставила равнодушног у сали -казала је Нада Мартиновић из Сан Дијега.  Ово је четврти Филм ауторке Раде Комазец о Николи Тесли,  која је велики познавалац и поштовалац лика и дела Николе Тесле. Иначе, у сали су поред угледних учесника и гостију били представници града Филаделфије, амбасадор Србије у Вашингтону Драган Шутановац, конзул Републике Србије у Њујорку  Владимир Божовић као и друге личности из културног и јавног живота Филаделфије.

С. Јотић