ХРОНИКА ШТРПЦА –  Срби и Албанци сложно против мини-хидроцентрала

 Општину Штрпце смештену у подножју Шар- -планине чине четрнаест села. Четири села су мултиетничка, три чисто албанска, док у осталима живе Срби. Општина броји око 12.000 становника а судећи према изјавама наших саговорника, иако доста тога недостаје, живота овде има. Дејана Здравковић из Штрпца је мајка двоје малолетне деце.

 

Kаже да живот у овој општини није лош али да има и недостатке. „Живот са малом децом захтева доста пажње и залагања, мој дан је са њима испуњен. Штрпце је дивно место али има доста тога што недостаје. Има лепу природу и дивне реке па требамо бити пажљивији и узорни грађани, да не загађујемо своју околину. Недостаје ми много тога за децу, јер не могу и да хоће показати своје таленте, јер немају никаквe предиспозицијe овде“, каже Дејана. Марта Миленковић је ученица средње медицинске школе, иако истиче да је задовољна животом у Сиринићкој Жупи због даљег школовања мораће да напусти ово место на неко време. „Генерално сам задовољна тренутним животом овде, волим место где живимо и задовољна сам условима у којима живимо. С обзиром на то да је остало још годину дана до завршетка средње школе, сматрам да имам још доста времена да размислим шта ћу тачно студирати, али знам да ће то сигурно бити нешто што има везе са медицином. Схватила сам још пре него да упишем средњу школу да је медицина моја прва љубав и да ћу се засигурно бавити тиме у животу. С обзиром да то у Штрпцу није могуће то ће бити ван Сиринићке Жупе. А та једна ствар која ми највише недостаје овде јесте заправо установа у којој би смо у слободно време могли проширивати знање о медицини“, прича нам Марта о својим плановима за будућност. „Завршила сам средњу школу овде, затим сам отишла да студирам у Ниш. По завршетку студија вратила сам се у Штрпце где сам и нашла посао. Не знам како би мој живот изгледао да сам остала у Нишу али се не могу пожалити на живот овде, оно што је најбитније имам посао. За оне који имају посла није лоше, ради се, живи се, али без посла је тешко где год да си. Недостају нам културна дешавања“, казала је Бојана Рачићевић. „Ја сам близу 50 година тако да је боље питати млађе генерације, али нажалост њихова миграција ка Србији и рад на грађевини говори да нас тешка будућност чека на овим просторима“, изричит је Стојан Јосимовић. Доња Битиња је једно од мултиетничких села у овој општини. Овде одвајкада Срби и Албанци живе једни са другима, како истичу мештани, у супер односима.

„Одувек смо имали добре односе са комшијама Албанцима. Kао деца смо се често играли заједно. Одлазимо код њих у продавницу, немамо никаквих проблема, јако су услужни“. „Са албанцима немамо никаквих проблема, чак шта више имамо одличне односе, увек смо живели лепо, политика је нешто друго“. „Ја држим продавницу, супер сарађујем са Србима. Имам пријатеље Србе, идем код њих на славу, они долазе код мене на Бајрам“, казао је Албанац из Доње Битиње. Мештани општине познате по природним богатствима, која има богату речну мрежу, доживели су да се боре управо за највеће богатство, односно воду. Већ неко време боре се против изградње мини хидроелектрана. Реке у Сиринићкој Жупи којима се наводњавају малињаци, воћњаци, баште, али и житна поља која су многим мештанима једини извор прихода, одлазе у цеви. Мука која је снашла мештане ујединила је и Србе и Албанце у овој борби. „Тренутно стање је жалосно, инвеститор увелико ради, скоро је цео ток Kалуђерке реке девастирао. Никакве помоћи од никог, мислим на институције. Очекивали смо да нешто Парламентарна комисија уради али ни од њих никакве вајде“, каже Стојан Јосимовић, мештанин Штрпца који се противи изградњи мини-хидроцентрале.

„Овде у Доњој Битињи су радови завршени. Упркос бројним протестима и покушаја мештана да се спрече радови извођачи су завршили свој посао. Река је отишла у цеви, има један део који протиче кроз своје корито али је то мало“, каже мештанка Доње Битиње која се такође противи изградњи мини-хидроцентрале. Мештанима који већ дуже време покушавају да спрече изградњу мини хидроцентрала на територији ове општине позвали су косовске институције и међународну заједницу да спрече радове а ми им желимо да се са овим, за опстанак људи горућим проблемом, трајно изборе. За све љубитеље снега, зиме и зимских спортова зимска сезона на Брезовици је почела. Снега има довољно, а љубазни власници угоститељских објеката и њихови радници радо дочекују госте. Међутим због спречавања ширења корона вируса улаз аутобусима није дозвољен, док се аутомобили могу кретати у правцу ка ски центру. 2020. година је на измаку а у Штрпцу се већ осећа празнична атмосфера. Окићени локали и улична расвета доприносе празничном расположењу међу мештанима који ће предстојеће празнике углавном провести у кругу својих породица због тренутне епидемиолошке ситуације и анти-ковид мера које су на снази. „Иако имам тридесет година радујем се предстојећим празницима. Ове године ће бити мало другачије, славићемо у кругу породице. У нашој кући је већ празнична атмосфера“. „Нову годину ћу да дочекам у кругу породице, то нам је традиција“. „Још увек се нисмо конкретно договорили али ћу свакако Нову годину дочекати са друштвом“. „За Нову годину ћемо бити код куће због ове ситуације, немамо где, све је затворено“, кажу мештани. У угоститељским објектима ове године највероватније неће бити организованог дочека, власници су у неизвесности јер званичне одлуке надлежних институција још увек нема, али без наде да ће радно време угоститељских објеката бити продужено. С. И.