Искуство Вишеградске групе – регионалне сарадње никад доста
У ишчекивању да проширење постане бриселска топ тема, мењамо навике – уместо да из тог центра увек чекамо смернице, наслеђени и нови проблеми, нас и наше комшије терају на тешњу сарадњу. Упућени кажу – од Вишеградске групе, треба да учимо како јача моћ када се земље окупе око заједничког циља.
Од неформалне, до врло утицајне групације унутар Уније. Да је тако видело се и при гласању за нову Европску комисију. Пресудио је глас Вишеградске групе – делује скоро три деценије, јер су Словачка, Чешка, Мађарска и Пољска на време сагледале како функционишу бриселске институције.
Миша Ђурковић из Института за европске студије каже да је сам тај форум је веома значајан и занимљив на нивоу региона.
“Они су први још 90-тих година кад је кренула транзиција шватили да без обзира што су се Словачка и Чешка разишле, да просто те земље које су географски блиске и деле неке културне и политичка и економска питања морају да нађу начин да сарађују и да решавају своје проблеме. И тај форум који су они држали на неком формалном нивоу за почетак је временом добијао све више на политичком значају”, рекао је Ђурковић.
Да ли ће тако бити са “малим Шенгеном” или са квадритералом Србије, Грчке, Бугарске и Румуније. Веза је много од бриге о мигрантима до одлива становништва, гаса…
“Све балканске земље, без обзира на то да ли су чланице ЕУ или нису, гостујуће земље плус Кипар, у том формату је веома добра сарадња јер се промовише мултилатерализам. Наравно најактивнији део наше дипломатије јесте Преспански споразум, којим је послата порука да је могуће да се реше сукоби у региону кроз дијалог и дипломатију”, каже Јоргос Катрогалис, бивши министар спољних послова Грчке.
Слободан Зечевић са Института за европске студије каже да између наше земље, Грчке, Бугарске и Румуније нема толико политичких разлика.
“Ту би евентуално могли да имамо чвршћу политичку сарадњу, што се тиче овог дела са Албанцима, ту је мање-више проблематично”, истакао је Зечевић.
Регионалне сарадње никад доста, из искустава нордијских и земаља Бенелукса, могло би много да се научи, пре свега у сфери отварања граница за проток робе и људи.
Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику каже да треба да се фокусирамо на оно што се зове Западни Балкан и ту је сада водећа улога Србије као главне земље на Западном Балкану.
“Требало би да се овај мали Шенген прошири и на још две земље и једну територију, на Босну и Херцеговину, Хрватску и у перспективи на Косово”, каже она.
Регионална сарадња један је од спољнополитичких приоритета Србије, на коју смо се обавезали и Споразумом о стабилизацији и придруживању.
